Delo

Ж U В 0 т 107 јунак те предрасуде, п томе се не чудпте ! II ако ма каква реч буде рапаво звучала у вашем уху, треба само да је добро чујете. да је поновпте једно сто пута, п вп ћете се на њу навпкнутп. Ево вам прпмера: зампслнте само да је менп пало на памет да се бпјем на двобоју. Алп то се протпвп мојој прпродп, мојим убеђењпма, мом жпвоту. То је варварскп, то је бесмпслпца, је л’ тако ? Алп вп само помислите, а вп можете наћп каквпх околностп, кад то не бп бпло могућно пзбећп

Је-л’те да је то пстпна ? Љпн : ) Капч* ) ^омисливши): Lla . .. тако je .... Белоз: Имате право.... И... ја се бијем.... Не, не, вп сте мп далп реч да ме нећете пптатп: за што .... Тако треба, тако треба, драгп мојп прпјатељп!.. Bu сте мп веровалп кад сам вам говорпо с катедре... Па верујте мп и сад : тако треба јер пначе нпје могуће ! Л>нн: Али то ]*е ужасно ! Белоз : Па ппак: тако треба, јер пначе нпје могућно ! Па учпнпте мп једну услугу. Узмпте на се те жалосне обавезе. Ја вам потпуно поверавам. Ја радпје иоверавам вашпм млађанпм појмовпма. него правплпма, вековпма уређеног кодекса, по којпма се не знам за што, људи руководе, не осећајући у грудпма ама ни наЈмањег позпва к частп . . . Ево адресе (Даје и.ч иосетнице) Какво оружје ? У детпњству сам пуцао пз ипштоља којпм се деца пграју, а мач нпсам имао нпкад у рукама. Алп то је све једно : све је то подједнако глупо ... Могу вам рећп још ово : у Toi псторпјп ја сам крпвац. Дакле пднте ... II нпком нп једне речн ! (Ciucne им руке). Карч : Ма како да је то ужасно, госиодпне проФесоре, ми морамо пспунптп !.. Белоз : Да, још ово ! Уз пут свратите к Тодору МихаЈловпћу, п замол’те га да одмах дође к мени, али одмах .... Алп ако Бога знате немојте ме издатп. (Љински и Карчејев оду) 4 Белозеров, а за тпм Олга. Белоз : Осећам као да на раменпма нпје моја глава, — нпје она, која је онако јаено гледала на стварп u онако пх лако схваћала. Мој мозак баш као да је отрован. Ја впдпм како се преда мном рашпрпла бездан u како u нехотично к њему јурпм.. • . Та каква је то спла што ме гура тпм путем, којп је одвратан мом бпћу, мом жпвоту ? .. Да се зауставим ? Да л’ да обрнем награг? Ппсмо !.. Алп могу ли ја наппсатп оне грозне речи, које су за то и пзмпшљене да иробуде у менп тпгра ? Не, реч је дата u треба ићи даље!... Јест, ево оно : „блажен онај који без впсока цпља не устаје u којп се бпје за трунак, само кад му је увређена част“.... Па ето — u ја се бпјем за трунак .... Али чим да почнем ? (Цриђе сголу и вади хартије из фујоке). Треба све до-