Delo

ДЕ I 0 66 гима. Најзад једни их раскидаше, те други ношаху комаде куда треба. Ови мрави не граде мравињаке ; они немају сталнога станишта. Ноћ проводе по пукотинама -и заклонима, где склањају и своју нњачку. Рано из јутра се колона креће и за неколико тренутака од толиких хињада мрави, на месту преноћишта нема ни једнога једитога. Само још нешто о овим мравима по Belt-y. Очи су у Eciton-a веома мале, а у неких их никако нема. Ово иде само у прилог њиховој тактици. Кад би имала очи, онда би се колона често растурала, упућујући се сваки онамо, куда га очи воде. Овако они иду трагом један за другим, служећи се чулом мириса. Belt мисли, можда и претерујући, да се они чак и договарају мирисом, распростирући га, према потреби, кад више кад мање. И Belt тврди да ови мрави не граде мравињака. Место једно остављају одмах, чим им хране нестане. Eciton haniata бави се на једном месту највише 5—6 дана. Belt је посматрао једну колону од 300 метара дужине. Интересно је напоменути, како је Belt наишао на једну мрављу колону, која грађаше на једном стаблу нешто налик на рој у пчела. Мрави се беху похватали ногама један за другог тако изгледаше као да је ова маса испреплетана танким кончићима. Запремина ове мравље гомиле беше 1 кубни метар. У овој маси виђаху се лепо хсдници који вођаху у средину њезину. Мимо ових мрави у роју, беше их на пољу, што доношаху пљачку с поља, проношаху је кроз ходнике, уносећи је у средину «poja.w Belt завуче шгап до саме средине, те на њему извуче мраве са чаурама, које беху склонили у средину, загревајући их својом топлотом. Bates је проматрао Eciton-a praedator-a. Веома је ратоборан. Бори се у густим непробојним Фалангама, у којима може да буде хиљадама бораца. Кудгод прођу, за њима остаје узбуна и метеж. Једна колона, може да заузме 6 □ метара. По истом иосматрачу Е. vastator и Е. erratica иутују тамницима, које сами граде. Оваких ходника Bates је находи 200 метара дугих. Земљане грумичке, којнм иодзиђују све тампике, не слепљују ни у самим сводовима. Имају двојаких радница —