Delo

М Р А В П 69 суда на шест мрави побуњеника, који се беху побунили при копању гробова, не хотећи радити. Све ово утврдио је и Wliite публикујући своја проматрања 1880 год. Он је посматрао мраве, како затрпавају своје мртваце и у прашину. XII. Памћење. Душевни покретп. Поред многих примера, у низу ових излагања, који потврђују мравље памћење, да наведем само још 2—3. Ако је мрав само један пут био на месту где је могао лепо да се исхрани, он ће га дуго памтити. Свагда ће моћи, својим трагом, да дође на исто место. Трајање успомена је кад дуже кад краће. Belt је утврдио посматрањем, да успомене доиста живе. Јуна месеца једне године његова башта беше преплављена мравцма. Нашавши им мравињак, поспе га водом, у којој беше 1°ђ Фенилне киселине. Мрави се јако узнемирише. Прва им je брига била, да сачувају храну, што им беше у магацинима. На неколико корака ископаше привремене магацине, у које изместпше храну. После неколнко дана испразнише и њих, јер на 200 метара подигоше нов мравињак, у који сместише све што им беше преостало. Ту остадоше до ндуће године, када им Belt учини оно исто што и прошле године. Многи изгибоше. Они што преостадоше предузеше живо исељавање у стари мравињак, који беху напустили пре годину дана. Једни ношаху храну, други ларве, трећи чауре. Мравињаку, из кога беше ишчезао и мирис Фенилне киселине, долажаху сада тамницима, које и направише ради исељавања. Нови мравињак беше сутра дан пуст. По Belt-ову тумачењу, они су ископали сада тамнике само с тога што су се сећали прошлогодишње недаће, која их је ту снашла, те су се хтели да се прокраду до старог мравињака. Roruanes додаје са своје стране, да раздаљина мравињака искључује могућност, да су случајно иатрапали на стари мравињак. Он претпоставља, да су мрави и после пуних 12 месеца памтили свој стари мравињак. Ово његово мишљење потврђује и Vogt. По овом последњем, једна мравља задруга сваке године у одређено доба годпне, посећавала је једну апотеку, лижући сируп, који тамо нахођаше. Ово редовно посећавање апотеке, Vogt тумачи памћењем.