Delo

87 НЕКОЛПКО HAIIOMEHA 0 СТРАТЕГН.ТП цнрп који нису војековође, стратезп, оно је, по оценн реценсентовој, корисно само војсковођама. Судећп ио овоме, изгледа нам, дајенашре ценсенат један из кола наших војсковођа, којп као такав препоручује дело Лерово само својпм друговима — војсковођама. Ну, шта ће њима превод овог Леровог дела, кад се онп. — као што реценсенат наводн у својој рецензпјц — могу користпти орпгиналом ? ! ОслањајуКи се на овакова тумачења реценсента, мн долазнмо до закључка, да реценсенат делн ОФпцпре на две категорпје: уједнудолазе војсковође за које су корпсна оваква дела, у другу ннжп ОФпцирн, илн u buuiu алп не војсковође, за које оваква дела нпсу корисна. Он дакле ствара једну барпјеру у војној литературн, коју не сме а и штетно је да иређе ОФицир којп нпје војсковођа, јер преко ове бариЈере за таквог ОФпцпра нема корпст од оваквпх студија. Једном речп, млађи Официри не треба да чнтају она дела, која су намењена само војсковођама! Да лп је реценсенат дошао на овакав закључак за то, што он можда сматра да су садање наше војсковође бесмртни духовп те да нм не треба замене млађом снагом, нлп што он не допушта, да се и млађп ОФпцпрп упуштају у студпје намењене војсковођама, како ове последње не би моглп праведно према њиховпм делпма ценпти ? Ако је оно прво, јасно је да је разлог неоправдан, јер свн смо смртни. Је лп пак оно друго, онда је поступак реценсентов п неоправдан п несавестан. Не допуштатп подмлатку да проучава дела намењена војсковођама, него му стављатп баријеру до које се простире његова СФера штудирања, значи одрицатп н кочити свакн прогрес. Мп наше нпже Официре морамо и треба да сматрамо за будуће војсковође, а за овај је посао корпсно овако дело Лерово п њпма а не само садањим нашпм војсково ђама. Овако треба да васпнтавамо и сиремамо наш подмладак за будућ ност, пружајући му за студпју дела једног од првпх светскпх писаца војне вештпне. Тако се схвата ова иотреба и у осталпх народа, u с тога у њиховим војскама бодро спремају свој иодмладак дајућп му оваква дела. Фон-дер-Голц у своме делу ,,đas Volk im Waffen (внди рускп иревод на страни 2Г) вели: „Снага н моћ једног народа сасредсређена је у његовом младом нараштају.“ Ко зна, можда ће — а п треба да буде међу садањнм ннжим ОФПцирима у будуће бнтп неко добар српски војсковођа ? Па на шта друго н имамо да се ослањамо, ако не на наш подмладак ? С тога је несавесно н неумесно забрањиватн подмлатку ерпске војске да студи}>а п оно, што је намењено војсковођама. За штосепредаје стратегпја на војној школи, ? п за што се захтева знање стратегнје за више ОФнцпрске чинове од нпжих ОФПцира при полагању испита? Ми мислимо за то, што је ово знање корисно ио нрогрес српске војске. Сваки је ОФицир дужан да се сирема у сваком погледу и у свему оном. што ће му за будућносг требати. Читање овакових списа уваже-