Delo

86 Д Е Л 0 3Iii не можемо да појмимо шта је побудпло реценсента, да одрпче корпст Леровим делпма за наше ОФпцпре. Koju је чптао ма које дело* Лерово, пли бар слушао од другова који су дела Лерова читалп, признаће да оваку сурову п једнострану оцену нпје заслужпе уваженп Лер. Можда ће поштованп реценсенат рећп на ово, да он не одрпче нптп може одрпцати важност Леровпм спиеима него се само огранпчава на то да каже своје мншљење о пптању : да лп су ова дела корпена за нагае официре. Изгледа нам да ie овако п лшслпо реценсенат кад је у својој реценспјп казао : „Дело је — Сложене Оаерације — по себи изврсно',) да лп га је пак требало превестп за нашу војску, то је друго пптање.“ Да буде неко дело изврсно, алп не у псто доба п корисно, врло је мучно појмити. Ну, реценсенат нам ово овако објашњава: „Сппсн овакове врсте имају веома узан круг чпталаца којнма могу корпстптп а ти чптаоцп могу да се корпсте самим орпгпналпма. Нашој војсцп потребнпјц су сппсп завојнпке, подоФпцпре п нпже ОФпцпре, неге за војсковође.* 2) То смо једном прилпком реклп, прп том п сада остајемо.* Дакле важност овог Леровог дела ни реценсенат не спорп. јер велн, да је изврсно. Ну, он одрпче корпст овог деда за нашу војеку, п ако је оно пзврсно! Одрпче му корпст за то, што је ово дело намењено војсковођа.иа, а не п осталпм ОФпцирпма, а војсковође га пак могу чптатп у оригпналу. Потрудпћемо се да докажемо, да су овакова дела корисна и за остале наше ОФицпре, а не само за наше војсковође. Да су пак она корпсна за ОФпцпре европскпх војсака, то смо најбоље доказалп мало впше помпњућп обплате преводе Леровпх дела на многе европске језпке. Ну, ире него што ово доказивање почнемо, задржаћемо се још мало око оцене реценсентове односно корпстп овог Леровог дела за нашу војску. Кад реценсенат вели, да ово Леров.о дело нпје корисно за наше Офццпре, за што га онда препоручује озбпљној студнјп коју треба друговп његовп да поклоне овом делу п да га добро уочс ! Он овим обара онај свој ирви навод (на странп 748 „Раггнпка“ за децембар пр. годпне) где велп при крају излагања садржине овог дела i „Ето, то су иринцппијелне мисли цењеног ппсца у наведеном сиису, и ми ux пзносимона углед нашим друговпма, желећи да их гито боље уоче?\и На што онда ова преиорука ? — Реценсенат ирво признаје сам. да је ово Лерово дело изврсно, потом га као таковог преиоручује својпм друговпма, да га што боље уоче, а овамо на другом месту одриче му корист за нашу војску! Ио његовом мњењу ово Лерово дело није од. корпсти нижим ОФпцирпма — а за такве се сматрају п впшп офп*) Ilam курсив. 2) Наш курсив. *) Наш курснв.