Delo

90 Д Е Л 0 кратко како се развцјала лптература о стратегијп. Из овога кратког прегледа видеће чптаоци да је лптература о стратегиЈи скорашњега порекла, u да их.је мало који су ову в. студнју објективно схватали. Било је савршено супротних праваца у развпћу ове гране војне књижевности,. али таленти су победили. Данас је већ рашчишћено с овом студијом, алн u доста их је који се још колебају да прпме нринциие сувремене стратегиске науке. Литература о стратегпји почиње са Ло]дом. Лојд је Енглез по роћењу, али је служио у аустријској, пруској и руској војсци- Рођен је 1728 г. а умро је 1783, и то у највећој сиротињи. Лојд је првн поставио темељ научној студији стретегије, а он је п омеђио њене међе. Као такав он је својим следбенпцима ноставно основу за развиће ове гране књижевностн. Али је Лојд и надмашио многе своје следбенике којима је он пружио u означио циљ који треба постићи. Он је први најобјективније ноставно синтетички трактат о војном делу. Бећином су његови следбеници били аналитичари. Он је својим моћним талентом развио како тактички елеменат, тако и душевни ц политички, у колико је овај последњи од утнцаја на вођење ратова. Лер сам за њега вели, да ie врло тешко u сада одредити боље, рацпоналније и потпуније област стратегискпх знања, него што им је Лојд то утврдно. II занста стратегнја и није ништа друго до синтеза свега војног дела. Лојд јо први одредпо јасни појам о оиерационој линији. Он ју је овако именовао, u овај његов назив п данас она носи. Он је одредио све услове којнма треба да одговори операцпона линиЈа. Његов обилат ум машао се у све детаљне обраде стратегиског знања. Ну, што је највећма карактеристично, Ло\д никад није иадао у крајчости, да система тише и шаблонише стратегију онако, као шго је то чинио његов много доцнији следбеннк — Билов. Лојд је нрепоручивао у својим делима читаоцима, да они што више мисле, а не да их читају буквално. Ово је u био повод, што су му доцније пребацпвали, да он нпје довољио обрадио основе на којима почива знање и искуство вођења рата. Његовн, дакле, следбенпци замерили су му, што он није био систематичар. Међу овима — систематичарима — највећма се пстиче Билов који иретреса иитања о војннм онерацијама само у иравцу ад.чинистр>ативном и то ограничсно у једној гранп, а имено у облику магацинског снабдевања војске на бојишту. На првом мссту у ратном плану, Билов нстура као најглавнијн објекат оперисања комуникације противникове. Он тврди, да је најглавннје оперисати против комуникацнја противннчких, а нреноручује да се своје добро чувају и заштите. Као што се види, Билов ннше реценте но којима треба ратоватц. Ou је укљештио веЈсковође у геометри)ску Форму и за то Лер с правом назнва Биловљеву стратегнју — геомегрпском стратсгпјом-