Delo

■92 Д Е Л 0 «лементе, а не да се u по љој иотпупо ратује. Теорнја нпшта не решава, него само објашљава. Доцнији писци о стратегији су : Вилизен, „Theorie des grossen krieeges.“ Он je нрпврженик Клаузевицев, само што се дела Вилпзена разликују од Клаузевицевих у томе, што Вилизен пзбегава да уноси у стратегију духовни — морални — елеменат, док Клаузевпц баш овоме елеменгу даје највећу важност у својим снисима. Новпји писци, само су тумачи евојпх претходника. Онп су њпхова дела популарисали, а новога ништа додали нису. У ову категорију нисаца спадају: Блуме, Бронсар, Хохенлое п Голц (Немци). Блумеова је стратегира ФилосоФСка студија творачког дела стратегпје. Блуме овим тумачи Клаузевнца. Бронсар је нанисао тако звану Техничку Стратегију, а то је стратегија начелника штаба, органнзацнја маршева, позадине нтд. Хохенлое у својим Стратегиским аис.чима популарише Блума u Бронзарта пугем критичког студирања јенске операццјв 1806 год. и ратова од 1859 и 1870 до Седана. Као што се види, прва три велпкана Лојд, Жомини и Клаузевпц заступају један исти правац. Они имају сва тројпца један исти циљ а тај је : даље од шаблона. Голцово 'дело „das 5’olk im Waffen“ даје нам у главним цртама слику сувремене стратегпјо. Његово је дело популарно наппсано: за то је н пристуиачно свакоме. Као популарно дело оно не може важити као научни трактат, него као духовити спис написан за сваког. Голцје, као што Лер вели, Фељетониста — стратег. Код Француза су обратили на се пажњу ови ппсци : Берто, Ilnjeрон, Дерекаге и Левал. Ето такав је ток развића лигературе о стратегнјп за ових 100 година. По нова велимо, да смо ово развиће навели за то, што ће нам мало ниже требати при доказивању, да теори]а ништа не решава. Дакле да нс ностоје дела и сппсн но којнма се насигурно изводе успеси у рату. За војсковође нема списа. Вођ.ење рата није хемија пли математика, иа да се по рецентурн и Формулама ратује. Свн овн уважени ппсци слажу са у томе, да теорија не може све нредвидети, што ће се у каквој војнн догодити. Она је немоћна u не може да ирестави н обухвати масу случајносги, Koje упливишу на пзвЈниење ратног плана. „Свако је иредузеће ратно добро смишљено, ако је у њему,|Ј на дсо рачуна а '/s на део случаја“ — вели Наполеон 1. Чесго нута п најђенијалниЈн ратни нлан проиадне. Ко хоће све да предвпди при склапању ратног плаиа, томе се може само један савет дати, а тај је: да никад не склапа план и никад ништа не предузима. Догоди се нешго чему сс ннко ннје надао, шгги је узимао у озбиљну студију при склапању ратног плана. Ова случајност поремети цео нлан преокрене пзвођење операција.