Delo

НОГАШЕНЕ ЗВЕЗДЕ 405 Којој год стварци гтоглед облети. Она ме увек нечега сетп. Ил' слатких речи, cpehe ил' јада Ох,свега слатко сећам се сада. Ето, та кита сувога цвећа Мене на први састанак сећа. Састанак милн — премпло цвеће ! Рука га же.Бно на срце меће. А срце само за тобом жуди, Па мислн, јадно, тп см на грудп. Па куца, скаче, игра и бије Хоће уз тебе да со прппнје. А ово ево, слика је твоја Ох, благо мени, радости моја Г Но жалим, пдем, све ћу да сносим, Кад ти бар слику уза се носим хххх. Сваки дан ти слику гледам, Да жалосно срце тешпм, Ал’ се крај ње нисам мог’о Још инкако да насмешим. Гледам очп, очи твоје, Ал’ не впдим ватру ону, Што мн мнжем загреваше Ојађену душу бопу. Гледам русо косе твоје. Где нпз плећа нду твоја, Али залуд, кад пх више Не мнлује рука моја. Гледам лице и осмејке, ТТТто нх на твом лпцу има, Дело VII