Delo

413 ЈУНАЧКА СМРТ — Пегшце. за пет рана Исукрстових, пе остај овдје ! Погазнће те-ах-ах... И низ рујни нос тога честитог загребачког (<nyprapawl) стану капати дебеле сузе. . — Пепице, — драга Пепицс! — Не идем,' па макар Фратри падали ! II према њпма стане се кретатн ескадрон као рујан облак cne громорније п громориије. — Пеиице ! — дрекне још једаред својој жени јадни пињар, окрене се здвајно два пута на пети и похрли, као да су га виле носиле... % — Пфуј те буди, кукавнцо ниједна ! — дрекне врнједна нургарица, да je иа далеко одјекнуло и пљуне за њим. Коњаници се већ прикучише сасвим блпзу. II сада, када се осјетила сама н остављена п када је гледала она блесаста војничка лпца н голе, сјајне сабље, — ухвати бабу силан страх. Забољело ie дубоко у грудима, заклепетала јој кољена, пред очпма јој се замаглило. Шћућурн се и загледа тупим погледом у војску, која се баш спрам ње окренула.. Учинило јој се, да ју онај буцмастп ОФИцир с ошртрљастпм брцима и меснатим лицем гледа иакосно, злурадо... Потрезена и запрепаштена дигне поглед на кип славног бана Јелачића : јутарње је сунце позлати.10 његов калпак п сабљу, коју је пружио на сјевер протпв душмаиа рода свога. II у бабипој душн ускрсне дан, када је као дјевојче славног Бана гледала на истомо готово мјесту с његовнм ватреним Нлирцима... Сва се некако изгубила, заборавила. Оназивиш онај мађарски ОФпцнр с оштрим брковпма сметену бабу, боцне свог коња и уз урнебеснп смијех и кнкотање васцијеле чете ирескочн часну ((товарушпцу" велепоштованог «пургараи Поханића. Земља затутњи, а коњи полетјеше као внјор преко ппљарских клуиа и столова... * * * Послије неко.шко сатп једва једвпцо nal)C ппљар Иоханнћ своју жену. Пружпла се на ле^а под својим столићем. Око главе јој се просуло воће п зелење На снједу јој се косу и ‘) гра!,аннн