Delo

РАСПНИ ГА! аРаспнн га, распнм!“ И њега Бога, Господа нашег распеше л>уди ; И пуни злобе Сотоне злога Зарише копње у свете груди ! • Божанску главу венчаше тада, Трњем и клетвом — срцу на ругу ; II чу се кикот крај мртва Спаса, Гушећи уздах н чисту тугу... * * * 0, смеј се. смеј се... Ал’ њубав чиста С копња н трња неће да клоне ; Распета њубав и с крста блиста Ал' тада за њом сузе се роне ! у. Ј. рдАвиж.