Delo

ЧЕСКО ПИТАЊЕ НАПИСАО PIERRE LARESTE ПГЕВОД С ФРАНЦУСКОГ * Ј Већ је двадесет и шест година, од кад је Сен-Рене Тајандије, објавио на овом месту, о политичкој ситуацији Ческе, један чланак, који бејаше један поклич1). Одјек љегов брзо се изгуби у равнодушности иублике,којане бешеспремна да гаразуме, и чијапажњабеше п сувншс расејана самим догађајима. Од 1869. „ческо питање* не престајаше да буде и озбиљније н заоштреније, из године у годину. Оно је данас животно иитање аустријске полнтике. Оно је, ноглавнто, главна препрека напрегку германизма. У овом двогубом облику, оно има н за Француску2) интерес првог реда. „Тнче се нас!“ рекао је већ Сен Рене Тајандије, у оно време, кад наша територија беше недарнута, и кад нико не слућаше нашу блиску несрећу (рат 1870—71). Тиче се нас, данас више но икад. Колико има Француза који то знају? Наша је жеља, п наша је намера, да нх буде што више који ће то нојмити. 1 Ако се баци поглед на коју етнограФСку карту Евроне, нриметиће ce да граница pace н језика немачког оцртава на нстоку, један велики уиадни угао. Док ее Северни Немцп простпру до Бреславе, а Јужни Немци до Беча, у самом ценгру Немачке, раса немачка не прелазн баварске границе. Железница од Нириберга ка Прагу, тек што npel^e ческу Шумаву, кад на један пут се, као у декорациЈи, мења и иредео, и ношња и језик н свс. После равница баварских следује платб нешто маломршав, са долинама без вслнкога нространства: поља су насељена сељацпма, који носе хал.пие јасних брја, чији пзглед нема нпчега немачког. То * i R е v u е d е s deux М о n d е s du 1 er aofit 1895. Paris. L a question T c h eu e, par P i e r r e I) a r c s t e. ^) Saint-Rene Taillandier: L’ Autriche et la Rohfinie en 1869. La question tcheque •et Г intćret fran^ais, 1 er aofit, 1869. 2) A колико тск ово питам.е има ннтереса за нас, Србв?!