Delo

420 Д Е Л 0 повлађује немачки елеменат. С друге стране, система непосредних избора за Рајхсрат, којом је замењена дотадашња посредством дитета, учинп, те разлог изостанка не беше више псти. Ческа не могаше послати нредставнике у рајхсрат: али бирачи сваког изборног округа могаху то у толико лакше, што посланици изборних округа, где беше ^емачки језикг не проиустише да уђу у рајхсрат. Питање постаде нредмет дугих нретреса, u створи по несрећп расцеи између Старо Чеха, који хоћаху да иродуже систему изостаЈања, и Младо-Чеха, којп се беху одлучнли да уђу. Ови носледњи одрже превагу 1879. Чеси се нојаве у сабору у Бечуг но не без свечане нзјаве, да п они немају намеру да се откажу ма ког права Ческе. Од тога доба питање о јавним иравима Ческе. није се помакло нимало напред. Иомирљиво ТаФеово мннистарство, бнло ]е за Чехе периода релативнога мира. После његовога пада, централистпчке тенденције узеле су поново јако маха. Омладински ироцес, ирокламовање малог опсадног стања у Прагу, јесу у том погледу жалосни спмптомн. Ческо питање остаје отворено, н иосле толиких обмана, изгледа, да је његово решење данас удалшнпје но икад. II Борба се продужује данас не мање, све упорније н све жешће противу Пемаца и иротив германизацијеу првом реду, а затим иротпву аустриске администрације н централистичких тенденција. Двојак рат, који је у основу један исти : а да се одоле толиким неиријатељима, ннје сувишна будна нажња u енергија читавог једног народа. Противу проднрања немштпне, то је рат око језика; а његова директна примена, јесте рат око школа. Нпје лако Французима схвагити тачно ове борбе раса, које су основ нолитицн целе Средње п Псточне Квроне. Свест о отаџбини у нас је незавпсна од расе, п није нигде живља него у оннм нашнм денартманима, који не говоре Француски. Али то је другојачије међу Немцима и Словенима. Језик, раса, отаџбппа сачињава једио. Сваки Словенпн, који престане да говорн словеиски, да би се пзразио немачки, он н мислн немачкн, има срце немачко и за Словене је изгубљен. Оног дана, кад бн Ческа говорнла немачки, не бн више ин било Ческе, већ једне немачке иокрајине. ГеограФСки положај Чеха, у средини Немаца, који нх оикружују, срећом je иовољан. Опи заузимљу средину земље. Немци, којн су нрекрилилн са свих страна граиице Ческе, простиру се као дугуљаста пангл.ика дуж те граипце, u не састављају компактну масу, до само на северу, поглавито на северо-заиаду у пределу иознатом због купатила Тепдица, Карлсбада и Маријенбада. Чесн, поврх тога, имају још н већипу. 11>п\ је •> мнлиона п 3 четвртине у Ческој, прогиву 2 мплпона Немаца: 1 мплион гри чствртине у Моравској, прогиву 500.000 Немаца: 140.СНЈ0 у Шлеској, противу 280.000 Немаца п 180.000 Пољака: укунно: 5.650.0<)0 Чсха, прогиву 180.000 Иољака н 3 милнона Немаца.