Delo

ЧЕСНО 1ШТАЊЕ 4->1 Зато опет, oun су пзоловани од осталих Словена. Са севера, .југа н запада они су окруженн Немцима. На источној страни додирују 11ол>аке, који, нз иолитичкнх разлога, заузимљу у словенском свету засебан положај и недају им ннкаквог ослонца п 2 милиона Словака Угарскнх који су Чесн, али голнко угњетени од сгране Маџара, да онн имају сувише посла да сс сами бране, а да би могли мнслпти да ком другом нрнтекну у помоћ. Чесп се не могу уздати нн на кога, до на себе саме. Онн су се дакле борнли н још се боре, само својом роћеном снагом, да придобпју употребу свога језнка у администрацији, на судовима нолптичким скуповима у школама. Што они желе то ннје — н они се од гога увек бране — да паметну свој језик онима. који га не говоре, као што то чине Маџарп у Угарској. Што они траже, јесте једнакост у иоетунању (ravnopravnost) н деФиннтивно напунггање система ионемчавања заведеног још од ЈоспФа II, којега се аустриска влада не може још одлучно де одрече Констнтуционалпи закон од *21 децембра 1867, прокламовао је у главноме нрннцин једнаког ноступања, одлучујући, да н сви другн јсзици, као п немачки, у свима зем.вама ЦислаЈтаннје, буду уногребљавани равноправно са немачким : у школама, у адмннистрацнјп, и у јавном животу (то ће рећи : при припреми, претресу н нубликацији закона и наредаба). Фамозна наредба министарства ТаФеова о језпцима 1*80 (Sprachen verordnnng), освсштала је ову једнакост у ноједпностима одлучујући: да С} службеници дужни одговорати публицн усмено као и писмено. језиком оних међу којима врше службу : да се службене обзнане врше на разним језнцима којн се унотребљују у свакој земљи: да се нскази сведока бележе језнком самих сведока: да се нријаве код судова и власти врше на језику тужиоца илп потражноца: да се нресуде пзричу у казнени.м предметима језнком оптуженога а у грађанским нредметима језиком тужитеља. 11ри свнма очајннм уснљавањима Немаца да снрече дејсгво ове наредбе, и да одрже важност иринцнну, по ком је само један службени језпк, немачки, наредба је ова осгала у важности на велнку корист Чеха, међу којима образованији зпају немачкн, док је Немцима мрско да науче ческп. а то пх удаљава од јавних звања. Закон од 28 Фебруара 1882. створио је чески Универсигет, преноловл.авајућн нрашки Уннверсигет: и гогово одмах нрпјави се за једну треКину впше ческих студената, но што нма немачкнх. Оба уннверситета, чески и немачки заузимљу п сад (сем за медиципу) нсто здање : но свакп је саобраћај међу њп.ма снречен а велика сала, на којој су двоја улазна врата служи наизменце и једним н други.м пре.ма једној строгој уредби о гоме. Најзад, истн иринцпп једнакости при.мсњсн је п на школе. Свуда где је насе.вење ческо, и школс треба да су чсс-ке: а у местима н окрузнма где се оба језика говоре, н број ческс деце достиже извеспп законскп мпннмум, њнховп родитељи нмају право да траже ческу школу. То је прннции: алп примена његова оставља .много што шта да се жели. Пребрајање народа које служи, да се додели ово или оно место Дело VII 2S