Delo

ЧЕСКО ППТАЊЕ 425 Ресудтати иостигнути од иочетка овога века, гакве су природе да оправдавају те наде, и уливају Чесима поверење у њнхову будућност. Нре шездесет годнна Праг могаше још важнти као немачки град, а нре иетнаест годнна још се во1>аше борба нзмеђу та два језпка око њега. Каква нромена од тада! Пзузев страначког дела вароши. где сенемачки језик внди на Фирмама и чује у разгово|*у од нрплике као енглсски у неким улицама Париза, град је постао чески. Деловн града као Vinohrađy, Xovžmiesto, Smichov, ca свим су чески тако, да је овде за онога, ко зна само немачки тешко и да га ко разуме. Ираво говорећп, град нпје ннкад нн нрестајао да буде словенскн: он је само био узео неку немачку превлаку, која јс обмањивала, и које је нестало, благодарећн патриотскпм уснљавањпма Чеха. Тај је патриотизам занста чуда починно. Нема у Ческој сељака, не.ма раденика, којп се не сматра као борац за народност, н као обвезан да ју бранн. Тако су, иомоћу хпљадама прплога, пару но пару скупљаннх, Чеси нодиглп свој Народни Музеј, којп је данас понос Прага, п који људи пз унутрашњости походе недељом у нсвероватннм гомилчма. да u тиме покажу свој нагриотпзам. На псгн је начин, без иомоћи са нкоЈе сгране, иодигнуто u Народно Позориште, диван монуменат. у лепом ноложају, па обалн Влтаве. на догледу високога Храдшанп-ја. Тек што беше озпдано, после неколико недеља, 1881 нрогута га нламен. Оданоет народној стварн Hnje малаксала: нрилози су почелн понова нритицати, н носле две годпне, ново позориигге. лспше н од ирвог, поднже се на истом месту. У само.м овом трен тку, ческо-словенска изложба, где је све што се односи на ческп народ и на Словаке псторнскн н уметнпчки груписано, привлачп Чехе из крајњнх предела унутрашњостн земље у lljiar. Похођење пзложбе јесте патриотска дужност, нека врста хаџалука, на који с-вакн жртвује своје уштеде. Тај се патрнотизам изражава и у сами.м ситним сгварима н у детаљу свакндашњег живога Кад је аустрнска влада, услед маџарских ујдурмн iijiecraaa штампати нове новчанице (банке) на свнма језпцима монархпје, п пустила пху саобраћај, само надва Језика, немачки с једне н маџарскп с друге стране, Чеси су на свој начин уложнли пЈ*отест, стављајући руконисно, на сваку новчанпцу, Koja је ирошла кроз ческе руке, повЈ*х службеног текста ческн натпис. То је иостао бно оиште народнн носао: у свакој кућп. при вечерњем раду породнце, нмало се то свршитн. Да се ово обустави, морао је изаћи указ, да новчаннце овако обележене губе вредност. „Народнн катихизис* који је угледао света ове годпне и распрострањен у хиљадама нрнмерака се.м тачннх поука о етнограФпјп садржава и најподробније пропнсе о дужностима Чеха према земљи својој : да дају деии ческа имена, да употребљују непрекпдно ческл Језнк у заводу, се.м случајева нензбежне нужде, да се у кући држи ред по ческн да не пропусте ни једну прилику да се бране, стопу по стопу, од iij*o-