Delo

424 Д Е Л 0 Задаћа је Матице ире свега одбранбена. деФансивна. Док Schulv е r е i n смера иа освојења : Матица вршн дело народне предохране. Њен амблем: жена. која брани сирочнће. потпуно јеверан. Њен је принцип нраво, које је још Коменски прокламовао. да сваки чески родитељ децу своју васнита народним језиком. Ма да су срества њена недовољна. Матица ie иотиором јавне свести тако моћна, да јој је испало за руком. да уставн наиредовање расе германске. Част за то припада неуморној оданосги људи. које је ставила себи на чело. међу којима је у нрвом реду Челаковски. научењак. а уз то иатриота и част принада ненрекпдним трудовима свих редова народа. Све је стављено у службу делу пропаганде : извештаји, брошуре сваке врсте, расправе налик на оне које раздаје библис-ко друштво, задужбине и оставе, бнблиотеке, чак до удешавања и самих народних карата за нграње. на којима су ликови знаменитих личностп историје Ческе. и које се продају у корист Матице. Упис ua прилоге допире до у најмање сеоце. и ако је укунност још недовољна. то је отуд што су прилозп сељака, по нуждп врло мали. Знатна дарежљивост још је изузетан случај: међу тим и ње има : таква је. на прилпку. дарежљпвост Јована НеФа. који је дао последње годнне 10.000 Форината на реалку у Липнпку у Моравској, и толико на трговачку школу у Брну. Народни чески отпор огледа се успешно у томе. што изгледа да су се Немци манули да нападају с Фронта. У последње време као види се нека врста стратегиског скретања у начину њихових насртаја. Као да ће на Шлеску и Моравску да иренесу у будуће сва своја усиљавања. Чеси су у ове две земље далеко слабије организовани но у са.мој Ческој: градови су већим делом немачки. Словенп заузимљу тамо један мање широк простор. и са свим су притиснути између немачке Шлеске u немачке АусTpnje. Ако Scliulverein успе, да ионемчи Моравску аустрнску Шлеску. и Ческа бн била одсечена од осталог Словенства. остала би као напуштена п као изгубљено острвце у мору Немштине. Матица је спазила оиасност. и одмах је у Моравској и Шлеској нагомнлала средства своје одбране. На иротив, у самој Ческој, школе ческе нанредују у извесном иравцу, који угрожава да предвоји на двоје немачко насељење. Не нгго би нрн том Матица радила по неком, ма и најмањем рачуну : она не може iiii да мисли, п бпла би немоћна да Немце иретвори у Словене. <)на само иде ио трагу крегања народнога, а то се кретање управља, силом околности, дуж нредела индустриских. где се чески раденик нарочито цени од стране Фабричких шеФОва. Тако је северна сграна Ческе, на границн Саксонске, иозорница сталног насељавања Чеха но зеm.i.h Немачкој. Школе су Матичине тамо већ сад у врло лспом броју, и сиречавају да се понемче овн санародннци, у додиру са народом тога иредела, н као да се може надати, да ће впше но један срез, чисто немачки, бити гако иреображен, лаганом ииФилтрацијом, бар уземљедвојезичне -