Delo

428 д е д о но до нје, ресултат вековних }гснљавања. која је она учинила да се усоостави ii препороди, биће }'век у нитању. Mu, чије је јединство п независност старпје од уједпњења свпју другпх народа, мп нс можемо себи ни да нредставимо шта оно њнма данас реирезентира. Да се то схваги, довољно јс упоредпти Ческу и Угарску, Праг и Пешту. Напреци, које је Угарска постигла за ових тридесет годпна, права су чудеса. Финансије су рестаурнране, индустрпја окуражена. агрпкултура узела је огроман полет, капитали су се учетворостручили, железничка мрежа увећана је пругама евронскога значења, законодавнн рад кренуо jc са енергијом: сваких десет година нзвршене нромене постајујаснс п за најповршнијсг посматрача. Ческа, која нема ни свога законодавства, нп својпх Финанснја. ни желсзнпца, нп школа, но која својим дацијама подмирује буџет аустриски, не може себи да дозволи такве смерове. Iboj недостају средства за акцију. Њих она тражи од полптичке организације, у којој ће њена ирава бити призната u реснектована. Па које су то наде, што су joj управ допуштене ? Терен је тако врео, н нојмљнво је. да ћемо се ми овде држаги само у кругу оиштности. Поремећене коалпцнје, рушење немачке либералне странке, оставка Пленерова. били су тако рећи јуче, и можда свн ови догађаји обележавају неки обрт у аустриској полигици. Било то како му драго, једно од питања, које је допрпнело иаду министарства, питање о изборној реФОрми, јесте једно између онпх, која се не дају више избећи, поштосу једном стављена на дневни ред. II то је пигање главно за Чехе Xolic ли се ићн до свеопшгег гласања, како је иредлагао граФ ТаФе ? То je досга невероватно: али п тада, ако се реФорма уставн на по пута Словенп у онште а Чеси понаособ, могу само извући отуд приметне користи У целој Аустрији изборно законодавство сада је тако удешено. да је већина становништва у мањини како у носебнпм саборима. тако н у рајхсрату: н та се неправда обрће стално на штету Словена. а у корисг Немаца, па чак и Пталијана. Кад бн иосгојало у Цислајтанији опште право гласања, н кад би се само искрепо нримењивало, већнна посланика у рајхстагу у Бечу била би — словенска. Крајња збрка народности п политичких странака, нарочиго компликује питање Међу Словенима, Пољаци састављају засебну груиу, која чешће раднје симпатнше Нсмцима, но својим саплеменицпма Чеспма, Бутенима п Југо-Словенима. А опег су н Немци међу собо.м јако подељенн : н ако нх има много у Бечу и иначе, који снпвају о велнкој Немачкој, има их доста, који имају свести, да су пре свега Аустрнјанци. Тнролскн клерикалци н антисемити бпли бн, шго до сад није био случај, веома згодна допуна која би осигурала Чеснма п њиховим савсзницнма већину. Комбинације су покушане, и коалпцпје се могу образовати, нли су до сад чак и образоване. Ако буду Чеси довољно увнђавни и политнчари, да осгану сложнн и да не учине какву погрешку, онп ће ускоро иматп да свршавају крупне нослове и ко зна на шта све можс изаћи ?