Delo

ЧЕСКО 1ШТАЊЕ 429 Није ли. у осталом, свакојако u интерес монархије да се онн иодрже'? Хегемонија немачка u маџарска, која произидазч из дуалпстичког сисгема зању је нерманентна оиасност- Немачки едеменат има и сувише тенденцнју. да свој ослонац тражн ван Аусгрнје, а верност Маџара једва да би одржала и мало озбиљнију нробу. Словенске су народности, на нротнв, силом самих нрилпка нотнора Аустрији, без крје оне неће моћи опстати, а која без гнх народносги не бн више ни пмала разлога за свој опстанак, због чега је п рекао Палацки, да ако не бн бпло Аустрије, требало бп ју нзмислити. Оног дана, кад цар само да познати Чеси.ма, да је готов да нође нутем концесија, осећањз нризнања н прнвржености за његову личност букнуло бн у свпма земљама коуне Св. Венцеслава. Многи су мећу љима склони да верују, да је такав обрт могућан па шта више и близак. Сплег народнпх н међународних пнтања која обавијају Аустрију, чнни ге joj је решење истих нарочито сноро н тешко. и изискује у монарха нарочиту мудрост и умешност. Не би лп било, дакле, преухитрено нзгубитп стрнљење, и не ће ли иматн право онп који се надају '? Довршујући своју збирку алегоричпе поезије под насловом: Песме ропскв' које су ове године учнннле сензацију у Прагу. и које су мало узбуннле н нолицију, песннк Свегоплук Чех, који но несрећи меша социјалпстичке ствари са ревендикацијама народнпм, као да назире зору нових времена: „Знам да ће заблистати та зора, и да то није гола илузија моих снова н мојих жарких жеља. Менп она неће донети да стресем јарам са свога старога чела.... руке ронске бацнће, у moj гроб, грумен земље на ланце моје : али ви, драги млади људн, нре но што мстеку ваше годнне, ваша ће срећна нога крочиги на обалу коју оспјава сунце слободе. Пустпте опору господарску руку не:,а у мраку вигла свој бнч, а свак нека у срцу своме верно чува веру у будућност, нска веза истога нанора крепко ујединп све ваше мнсли; и нека се све ваше силе нриберу за дан рада: човечанство ће се з ратнмити, оковн ропски иашће, н гада ће се, о браћо моја, застава наша засијати п високо ће се лепршати.“ IV. Ако бн се та жеља једнога поете, коју ћсмо мн свакојако узетн само у смислу народном и родољубивом. остварила, знамо ли и мн, у Француској, каква ће нас онасност мимоићи? Време је да се укаже на њу, још док грози, док борба Tjtaje, п док је нсход њен непрестано ужасно неизвестан. Непријатељ с којим се 6oj»e Чеси. ма какав бно облик те борбе, иолитички илн етнограФСкн, то је стари наследнн неирнјатељ расе словенске, то ie Немац. То је и наш непријатељ. Јуче је он бно, а можда ће сутра опет он битп на бојноме пољу. Он је као непрпјатељ н данас. само по нрнкривеном трагу, али још опаснијем, но и у рату : и тај не-