Delo

430 l Е Л 0 пјшјатељ са унорношћу следује једноме плану мирнога освојења, који угрожава сву Еврону. Да ли је Аустрнја пступила нз Немачког Савеза, 1866, да би се кретала у гравитацијоном кругу нове немачке царевине, и да буде, својом владавпном, својом администрацијом, својом економном и царинском полнтиком, један инструменат за понемчавање ? Тако се бар сваћа у Немачкој : навала на Исток, Drang nach Osten, који је означен као циљ аустриских смерова, и нема другога смнсла. Дуализам је створсн 1867 нарочито да управи Аустрију на тај пут, уступајући одлучну надмоћносг двема мањпнама у царевини, Немцима и Маџарима. Та германизација угрожава непосредно и једино Словене. Седам или седам и по милиона Маџара, опкољених са свих сграна словенскпм народима, гогово ван етнографскпх немачких граннца. а не ослањајући се ни на који саплемени народ, не нричпњавају германизацијп никакву боЈазан. Док на иротив, они моћно номажу у борби протнву Словена, које нико че уме да са толико суровости гони, као они. Чеси, Словаци, Пољаци, Рутени, Словенцн, Срби, Хрвати, Словени Северни (Западни) и Словени Јужни, јесу одређене жртве немачке политике и цродирања немштине. Нема предмета, којн је више на срцу сваком добром Немцу. Егзистенција Словена уз њих, и на земљишту Аустрије, њима се чини као нека аномалија, коју треба уклоннти с пута као нрепону развпћу и нанретк} немачке цивилнзације, готово као неку норугу. Кад су аустриски Немци из Шгајерске, овог нролећа, изабрали једну денугацију да кнезу Бисмарку честита приликом прославе његове осамдесетогодишњице, он се није устезао, да, одговарајућп на њихове жеље, нрегреса с њ ма и тај проблем. Он им је објаснио, да j'e се чешће питао за што нровиђење ннје хтело, да цела земља буде насељена једиим нлемеиом : ласно је иретпоставити н којнм. После размишљања, разрешење му се ноказало. Он је разумео, да је услов за живот борба Да би се развила животност расе германскс, требало је да пма нротивннка, н ето то је, очевидно, улога. i;ojy је провиђење досудило да играју остала нлемена. По није само мозак кнеза Бисмарка, који се бави н мучи са том пдејом. Она је свеопшга у Немачкој, и нзражава се на све могуће начине. Немајући намеру да придамо више важностн но шго треба једној Фантазији, није лн ииак нека врста термометра, како се у Немачкој мисли она уображена гатка, која је. има томе неколико месеца, изашла под иасловом Gcrm ania Т r i u m p h u n s, којом ce описује стање Еввропе п свега носле једне четвртине вска, н којом нам се износи једна нензмерна Немачка, која се протсже на исток на рачун словенскнх земаља као иоследња реч асиирација и амбнцијч пемачких ? Аугор те чудне брошуре тако је поставно свој илан, да није можда тако уображљивФраицуску забављаги, дајући јој посла у сва четири дела света, пачак ј°ј одмерптп у антииоднма иростране компензацнје. да би само заборавила п нримпла своје онакажење: подврћн нокорене Словене рационалиој