Delo

Д Е Л 0 436 тнију од уплаћене премоје, што несумњиво доказује губитак: ако се на нрогив проиаст не догоди, он је примно премнју п та је за њега чиста добит. Али постоји ли пзглед на добнт и губигак за обе стране ? Ми држимо да стојн, јер кад штета настугш осигурани добпће по уговору која ће накнада далеко већа бити од нремије коју је он платио. Ако на против не догодн се, он губи по уговору оно што ie платио као иремнју и онда је то чнсг губитак. Уговор је осигурања алетоаран још и у другом смнелу, јер. ако је право оног што осигурава, да наплати нремију сгално и извесно, обвеза иак, да се накнада плати билабитек извосна у случају да се догоди несрећа. Такав исти алтернативни смисло има и за онога којн се оснгурава: тако у ствлри стоји да је извесно да он илаћа премију, алн неизвесно j'e за, које ће време илаћатн он премију, јер он не зна кад ће се пропаст догодити. Алетоаран карактер осигурања још више, ако на место друштва на нремије претпоставимо друштво узајамног осигурања. Код друштва узајамног оснгурања, сваки је члан друштва у нсто време и сигураник и осигурани: он има сваке године да уплати, за управне трошкове неку сталну коминацију по статутима, али и при плаћању случајне пропасти сваки је члан друштва дужан платити нову уилату која се буде од њега тражила. Али и ако се не може тражити ништа више од сваког члана друштвеног изван нзвес-ног максимума обвезног, опет се од њега може тражити, ако је то потребно, да се изравна нроузрокована штета проиашћу па време докле уговор траје. Члан друштва не зна докле која н колика сума верзира, јер виспна суме зависи од чланова и велнчнне нропасти. Уговор је ос-чгурања и онерозан, тсретан. јер оснгурани има да плати оном што га осигурава за ризик, који га терети, а то је премија а онај шго осигурава може имати да плати накнаду. Да ли је овај уговор свечан или консесуалан, то је бнло нитање спорно у старом ираву, а и до данас остало је сиорно у Француском ираву. По нашем грађ/ зак. овај се уговор сматра као консесуал-н, jep се не гражи никаква свсчана Форма за закључење његово, но је према $ 798 остављено странкама на вољу да уговарају. Код уговора оснгурања сматра се као закон полиса, и намера странака при спорним пигањима има се тумачиги и изводити из самог текста полисе, а ово тумачење полисе. мора битп ех stylo et consuetuiline а нарочито ва.ва на уму нмати оно што су сгранке хтеле да кажу, п у томс смислу има пе н тумачити уговор (§ 546 гр. зак.) Пајпосле осигурање ie нскључиво уговор о накнадн т.ј. он гарантује за све губитке који бп се деснлп алн на основу њега нмгде се не могу прибавити користн. Овај је нриниип исто тако стар као н осигурање: мп га налазпмо већ у Guidon <1е la mer гл. II чл. 13. где се нзрично пелн да осигуранп не може тражити добнг. Нален, Емеригон, Потпје, сви ови стари писци, којн су се бавилн о осигурању по-