Delo

442 Д Е Л 0 рнјешење тога питања: те ппак при свем том Аустро-Угарска нп до данас ево нпје рпјешила „асрарног питања“; него је у том погледу, у самом начину процјењпвања и наплаћивања трећпне и десетпне створила за сељака стање горе и штетнпје, него што је то за с-аме отоманске владе било. Није н$и намјера да се овде упуштамо пзноситп узроке због којих Аустро-Угарска није хтјела ријешити аграрно иитање, н да залазнмо у нолитпчку слабост аустро-угарске монархије. Mu износпмо тај Факат: да је до данас било неједнаких путева и начина којимасето пптање на корисг овога народа ријеншти дало без пкаквих тешкоћа, u то тнм лакше, пошто спахиска ирава на земљишта у Босни u Херцеговнни нпјесу онаке прпроде као што је то случај са иравима онпх спахија, ђе је било и ђе још има спахилука у Европи. Све без разлике спахије, аге н бегови у Босни и Херцеговини нијесу и иравии госиодари „Емлак“ над чиФлуцима и земљиштнма која но селима имају, пошто но „шеријату“ који је основ свима ранијим и доцннјим законима, по којима су енахије своје земље добијали, само цар може бити господар земље а ннко другн. Нрави господар може бнти неко само од куће у којој живп и оне зсмље која се нод кућом налази, „нодкућнице*4. Спахпје у Босни и Хернеговнни према свима својим досадашњнм повластицама, нмају само цраво уживања „Ерази-мирије од земљишта u чиФлука која имају; те су нм гако свп њиховп чнФлуци н данас у грунговницн као земље „ЕразиМирије“ убнљежени. Оволпко само овом приликом наведосмо о овој ствари, по што нам није намера овде да дубље у ту сгвар разлазнмо. Овом приликом ми ћемо себи ставити овде у задатак једну другу ствар а на име, да впдимо кад Аустро-Угарска није хтјела и могла ријешити аграрно нитање п ослободити сељака од спахинског госиодства, да ли је Аустро-Угарска и њсне окупационе власти иокушала макар у којем правцу, п макар којом ириликом што год учинити што би сељаку од користи било, или да ли је у онште макар шта предузела што би сељачком сталежу његово несносно стање олакшало п пшло у прилог његовом материјалном и економском наиретку и благостању п да лп је макар ђе н којом прнлнком сељачки интерес у виду пмала. Наш мииистар Гос. Калај говорећн 1893. године у прорачунском одбору аустриских делегација и описујући стање у Боснн п Херцеговини онако како њему као одговорном бар пред јавнпм мњењем миипстру у прилог може ићи, између осталог казао је и то да влада босанска п ако нијс ријешила аграрио питање, то она инак свима могућима средсгвима пде ua то да се ш го впше кметова од сиахија откуни, те за ту цијел босанска влал,а кмегима u новац позајмљује, именовавшн чак и баснословну цифру од 11961. кмета који су се од окупаиије до сада од сиахпја откуинлп. Па жалост ми пмамо и сувише довол.но јаких разлога којима можемо побитп наводе Г. Калаја као да влада сел.ацпма иде на руку иозајмљнвањем новаца онако и у оној мјери ћако