Delo

ПИСМО ИЗ БОСНЕ Економско питање Бооне п Херцеговине послије седамндест година окуиаццје. Мјесеца јула ове годпне навршпло се равннх седамнаест годпна, од онога дана, када је „Зелена Кобнла“ првог аустриског хуланера стунпла ногом на босанско земљпште године 1878. Кад загледамо т «■ * ирошлосг овпх минулих седамнаест годпна, ми видимо да је иијело то вријеме за нас било вријеме тешке борбе, гоњења и мучног искушења. Видимо данас послије толпко минулих година да смо се у свпма нашим надама — које смо прпликом окуиације од стране аусгро-угарске монархије очекивали — преварили: те видимо да се све наде како наше тако осталог беснристрасног европског свијета, које су се од окупације очекивале, биле само једна горка обмана. II ако су матерпјалне нрилике ове земље биле један главни узрок свпма невољама и устанцима којп су се за вријеме отоманске владе дешавали. ми ево ииак впднмо да се оно за овнх седамнаест годпна не само није ништа понравнло. него на жалост мора се признати једна горка нстина да маса народа босанског и херцеговачког, данас материјално и економскн горе н бједније се налази него што се за огоманске владе налазила. Погледамо ли пак у нодарене од окупације иоли тнчке слободе, нод крјпма би се овај народ у своме националпомс духу могао развијати, да и он један нут носгепено до жељене евроиске цнвилизацнје дође, то и у том ногледу на жалост не видпмо ништа друго него гвоздену руку аустро угарске милиције u жандармерије која нас давн н овај народ у самр. тном ропцу држи, употребљујући све могуће начине да националну свијест овога народа угуши. То је сва благодјет коју смо од окунације до сада доживелн. Ако етансмо данас испитивати узроке народној економскрј н матернјалној сиротињи н невољи, то ћемо одмах један од главннх узрока тима народнпм невољама наћи у аграрнпм одношајима ове земље. Једно од главних питања по економски наиредак ових земаља „аграрно питање“ оно није ријешено. II ако се аустро-угарска монархпја на Берлинском Конгресу пред Евроиом у неколико обвезала да ће аграрно питање ријешити: и акосу економски интереси овога народа, па ако хоћемо п добро схваћени интереси аустро-угарске монархпје захтевали што брже