Delo

Д Е Л 0 444 ђује да се иозову кметови и угштају прастају ли да се откуне но оној цијенп коју купац и спахија код суда пзјаве, а да се пак испита u констатује да ли је то у истнни нрава продајна дцјена о томе закони и наредбе земаљске ћуте, то је наравно да суд и не може у оваквој прилици никаквих корака на п})Нговоре чинити. Тако овај сакати u ненотнуни закон којим се бајаги пшло да се сељаку даде право првокупње прц нродавању земљшнта које он обрађује ннје нншта друго него једно ередство којим поједини зеленаиш и бездушници воде прљаве шпекулациЈе и неноштеним начином новац заслужују; а за сељака само од штете молш бити. Држимо кад би се запста ис-крено корпст н благосгање кметова на срцу имало, онда бп требало још наредити да је у свимл оваким приликама дужност самога суда на приговоре кметовске — кад се о цнјенп сумњају — иснитати п стручним људима процијеиити да ли је заиста могао спахија своја земљишта продати но оној цијени коју су он и купац код суда изјавили. Шта се пак хтјело u мпслило онда кад јс овај неиотпунн закон у живот од стране наше владе увођен, ми не знамо- Познато нам је само то да кад је увођена грунтовница, и кројени закони о њој, Један члан комиснје за еастављање грунтовнице и закона о њој у CapaieBjp међутим и врло одлнчан правник. предлагао је да се уведе у закон, да је суд дужан у оваким приликама на приговоре кметовске у погледу продајне цпјсне одредити стручне људе који би имали процнјенити да ли је зајиста оно нродајна цијена коју је спахија п купац код суда изјавио, те ако бн стручњаци протпвно тврдили u доказали да је немогућност да је купац по казаној цијени пазарио. него да је то урађено с намјером да сс кметп оштете онда да сс иродавалац п куиац казне, а кметима да се устуни земљиште по оној врцједиости коју бн ови стручнн људи установили. Ова ј је предлог одмах у почетку свом пропао н земаљска влада није хтјела ни да чује за њсга. Мислнмо да је о овоме сувише доста казано, ко познаје нзближе људе п њахове елабости томе ће сигурно битн позната и њнхова грамзивост за новцем и добиги. Мало ux који кад купе земљишта од спахија буду голпко човјсчни н имају бједног сељака ирсд очнма те кажу праву истнну u пропусте оваку прилику да се c њом коипсте. Пма их који нарочиту трговину са овим воде као хаџи Чалшо УсеџиhobiiIi у Бањој Луци. Вј>ло je карактеристично ово што ћемо сада овде ма и узгред да наведемо: за пренос власнипггва непокретног имања с једног лица на друго илаћа се код нас прпсгојка дј>жави и то од зграда Г|,, од земљишта 4°|0 и то наравно од <>не цијене коју пЈМјдавац и купац на суду нзјаве. Међу тим наша земаљска влада шфпднла да се поЈЈезни уЈ>едн ннсу дужни нри наплаћивању ово нристојбе ДЈ>жати оне цијене коју продавалац н купац код суда кажу: него да јс дужност норезних угреда у свима случајевима где нм се учнни да је мала цијена за продатс неиокретности казата самим ио себи цнјеиу илп вриједносг процијенити н установити па према томс iijtiiстојбу за пренос власништва наплатити. Дакле онде где се тиче