Delo

ИИСМО Н.Ј ВОСНЕ 4-45 интереса владнннх, она се ностарала да не могу ноједини шнекуланти варати, а где се пак тиче интереса сиромашног сељака онде је влада оставила шпекулантима да могу да гуле сељака како им је воља. Из овога свега шта сљедује: Сељак сиромах кад се позове суду да се корпсти својнм правом нрвокунње и ако види да је цијена скупа за откун његова земљишта, али зна да му нијс вајде о томе нн говоритп, зна какав му је положај као кмета. знаде како је трсКпну снахији даваги сваке годнне, урођена тежња да се ослободи спахиског ронства па да н он постане госнодарем комада земље н своје куће; све ово кад узме на рачун напослетку рескира, па откупљује земљиште које израђује ма и по скупе новце, а сам новац за откуп он нешто позајми од нриватних лица нли му сама влада ua зајам даде, а нешто збавн и од туда што распрода оно живе срмије нгго пред кућом има. На од свега тога какве му користи онда има: кад је земљу прескуио платио, стоку раснродао, новац на камагу узео. Али понгго од сточарства никакве хасне неима јер неима стоке, земљодјелсгвом пак не може иоред исхраие себе п своје нородице годишњу камату са главницом отпжаћивати, те тако на послетку сељакје иринуђен ноједине комаде свога кунљеног земљишта продавати да скине дуг с врата, па у том случају ос.таје он са мало земље за обрађнвање и тако га видпмо коначно нропалог. Те зато мислнмо да је боље уред за сељака да кмет остане него да се по овом Калајевом закону откунљује. Бар кад је кмет спахија ће му датн дово. љно земље за обрађнвањс, јер за његаје тј- сељака као шго смо већ казали бирати од два зла које је боље. А сад да нријеђемо на нозајмљнвање владпно новаца сељацима кад ргкупљују своја зјемљншта. Најприје ћемо казати да влада нс иозајмљује само искључнво сељацима новаца кад откунљују своја земљшнта Koja су под снахијама обрађивали, него она иозајмљуЈе новац п лпцнма нз других сгалежа кад купују ненокрегна нмања на макар то били кметп и њихове зе.м.ље, на п иначе од владе прнвилегисани новчанн заводи дају но одобрењу владином новац на зајам уз хипотекарне обвезе, те се нрема то.ме мјеродавнн Фактори не могу иохвалнтп да онн само сељацпма за откуп њнхових земљншта новац на зајам дају. Само нак позајмљивање новаца кметима кад своја земљншта откупљују (па и другим лицпма) завпси Ј’едпио од воље саме земаљске владе, зато неима ннкаквог нарочнтог наређења. Земаљска влада у оваквим нрилцкама као п свпма другим случајевима уирав.ља со ирема извјештају котарскпх предстојника. У свима овим прилнкама владу руководе сасвим други ]>азлозп — нолптнчког карактера, а не ннкако онп који би но правди требалн овдо да играју главну улогу. Ако су кмсти, који би ради бплн да откупе своје земљишге и траже новаца од владе на зајам, ма н најмањс влади од котареког предстојника осумњичени као нелојални, онда је све забадава новаца неће добпти нн под каквпм увјетом. Ако је случај да је снахија и]>одао к.меге своје извјесгном купцу, а кмети траже да се откупе на основу права првокунње и траже новац на зајам, и у том