Delo

448 Д Е Л 0 вих земљшдта новаца, рачунајућп кад им новац не позарш неће се моћи откупити. те ће тако њихова земља постати својина АтиФОва u Хаџи Лвзина а они u даље остати кмети њпхови. Али ствар не остаде на овоме, кмети када добију рејешење земаљске владе да пм новаца не може нозајмити, одлуче се да продају све што имају, и тражити новаца откуд било на зајам — те да своја кућишта откупе, пе се зато скупе и дођу у Градишку кот. предстојнпку да му то саопшге да онинеће ппак одустати од свога права првокупње него да ће своја земљншта отку. пиги. Кот- пред. у бос. Градншкој био је у наиријед иреко својих људи о овој ствари извјештен па је том приликом одговорио кметима од прилике овим ријечнма: Ваше право првокуиње ја вам не норпчем п вн се можете слободно откупитн ио оној цијени коју je Хаџи Пвзо овде означпо, само вам забрањујем да стоку што имате ародајете, као год што и новац не смијете ни код кога на зајам узети Овпм рнјечима кот. иредстојника не треба никаквог коментара. Госиодин пред. снгурно зна да новац из ваздуха не пада, али за љубав Хаџи Пвзе и АтпФа земаљска би влада u много друго што учинила а некмоли једно овако саопшгење кот. нред. који се не само данашњим нашнм законпма него и самом здравом разуму нротиви. На ношљетку кад овака неиравда додије, крене се љетос у Беч. да се у име осталпх у овој цијелој ствари самоме цару тужп, Лука Лакић. Кад је Лука дошао у Беч не дадну му пред цара ни унићи да се ножали, иего га Калај врати кући. казавши му да ће добити ријешење код куће. Кметп су чекали дуго ријешење, те се Лука крене у CapajeBO да пита је ли тамо стигло риЈешење из Беча. Али забадава ријешења нема, u док ми ово пишемо сгвар се још коначно ријешила није. Кмеги су се свп против овога свега до сад казанога тужили но ново земаљској влади, али све за бадава. А да ће се она на штету кметова ријешитн о томе нп најмање нрема свему ономе нгго је до сад у овој ствари рађено не сумњамо. Ол ипшх прилика нп смо још впдели Држимо да ie овај један једини пошљеднц иример дово.љан да потврдн истину свега онога што смо до сада говорили. СтваЈ> је сама ио себи тако јасна да нећемо овде даље да приповједамо како је исти Хаџп Лвзо купио кмете у бос. Свпњару, Хаџи Амид у Подградцима, ГаЈД еврејин, милионар из Трста, у Прнједорском котаЈ)у итд. Колико пак има истине у рпјечима пашег министра гос. Калаја, кад је у делегацијама говоЈ>ећи о Боснп казао, да влада и ако није рпјешила аграрно иитање она гледа свим могућим срествима да буде на руци кметима при откунљивању н>иховог земљишга те нм за ту цијел и новац нозајмљује, ми остављамо беспристрасннм људима да онц ирема досад овде свему наведеному ецијене, п какву пак правну вјшјсдност нма овај закон о нрвокупњи то остављамо иравнпцима људима од науке да опп нроцијене а ми да пођемо још даље. Нећемо се иреварити ако кажемо да је од сгарих времена била дужност сиахији поред нужне земље за обЈ»ађивање коју је давао кмету дати му још и кућу за становање као год и остале зграде које су