Delo

НИСМО п:} НОСНЕ 441) за зем.норадника нужне, и то не само о свом трошку нанравитн, па н тро шак око иоправке опалнх кућа н зграда сноснти. То је сасвнм природно бнло да онога чија је земља да су његове н зграде иа њој, Кад јеТахир-иаша установио данашњу трећнну, н он је ставио у дужност снахнјама да морају кметима куће н зграде о свом трошку иравитп, па су за ту ствар као и за остале кмстовске н сиахнске одношаје нарочитн уговори за вријеме отоманске вдаде морали се склапати. Такав један уговор у оригиналу имамо иред собом. Он је иисан на турском u срнском језику, (сриски текст ћирилидом) године по хеџрн 1276. и склоиљен је пзмеђу Салиха Исмаиловића из Дервенте и Симе Тодоровића кмета. У њему нзмеђу осталог стоји од ријечи до ријечн и ово: „мон сиоменути чпФлук сасвћма заузимагоћим стварпма впше споменутом Симп ТодороBiiliL на нзрађивање дајемо истом чнФлуку налазеће се землгћ и све зграде као наша непокретна добра у случаго иотребе какву зграду на нову пли иоправлјанја трошкови као и до данас од наше стране да буде а не и од чиФЛија*. Закон на ос-нову којег је склапан овај уговор он п данас постоји. њега је нотврдила данашња окуиациона влада. али ради би били знатн да нам мјеродавни Фактори покажу макар који случај где је сиахија кмету пову кућу пли зграду поднгао, а већ да и не кажемо да је стару оправпо. Данас о томе ко би проговорио сматрао би се као противиик ностојећег поретка, као бунтовник и велеиздајнпк. Куку и наопако ономе сељаку који бн смио отићи котарском иредстјнику па му само о томе споменути. Сељачко је ираво и овде мртво слово на хартијп. Аустриско-маџарска влада нобрннула се како ће из закона укннутн онај нараграФ којп каже да је сељак дужан десетииу у нарави даватп. те му она одређује данас цијене за десетину по својој вољи на штету сељака. А њезинн политички рачуни не допуштају јој да пази да се испуњава оно пгго сељаку у корист иде а што је она сама бајаги за закон нризнала- Да али писани закони и наредбе требају нашој влади. да нх она може иоказатн страним иутницима и новинарпма, те им доказати да се она о сељаку брине, иа на ту цијел да je oajarn u законе издала. Коме су познате екоиомске нрилике нашега народа још за ото.манске владе па му истина на срцу лежн тај ће се сложнти с нама, да би наш народ по користи коју од земљодјелства има давно се морао раселити да му није било сточарства. II даи данас у овој земљи. како се Дбсетина и трећина даје и наилаћује да inije још оно мадо сгочарсгва овај бн иарод морао остављати своја кућишта u окренути „грбухом за крухом“. II ова једна једина грана пародне иривреде Koja га је до данас држала онада п то гако нагло да би сс могло нзрачунати када ће она са свнм ироиасти. Узроке оиадању не греба опет нн у чем другом тражитн него у самој политици босанско херцеговачке владе. Плаћање десетине п давање трећине да како да су узроци због којпх се сточарство не може развијатн јер народ мора нрије времена недораслу стоку иродавати да десетпну п друге државне терете, иа п своје личне тро-