Delo

Јшс.мо и:? iiOi'HE 4Ј1 кад веК влада ипјс Јшјешила аграрно питање, и кад не би било никакве штете од насељавања страног елемента у овпм земљама но материјални н моралнп развитак народу у овн.м земљама. те кад је било иуста земљишта за ноклањање, онда држимо на ирвом мјесту да га је требало ноклањатн спновима овпх земаља, чнјн иретци су у оврј земљи роднлн се, који су ову земљу својом крвљу нагапали. Али ето на жалост вндимо да то тако нпје било п неће да буде, него на против мп знамо стотннама примјера гдп су појединп сипови овпх земаља молилп владу за пусте комаде земље да им се дозволи да је обрађују иа да ДЈ>жавн десетину да.Ју, зна.мо их н таки који су молилп да им се поклонн. а знамо нх н такових koju су молнли владу за поједине комаде да пм их н]>ода, па у свима овнм случајевима људе су са љиховпм молбама одбијали. Нама није познат тај случај где је домаћп слш ове земље . добно комад земље за уживање, изузимајућп оне колоније до.маћнх мухамеданаца у Инађолу којима јс влада иочела давати земљу, а о којој ћемо сад баш говорнги, иначе крштена човека неима да је добио од владе земље на уживање. А ето впдимо данас насељени хиљадама колонија, вндимо ђе се н једном Маши Врбнци међу тим страним елементом купује п поклања земљнште од стотинама хиљада Фор. наравио од зноја еиротиње раје, док је жалостан али пстиннт Факт да су чак н свн нашп свештенпци без разлике свн наши манастири, п данас cuaхинскн кметовн н њихово робље. Ми смо казали да народ у Восни н Херцеговинп ио приходима од земљодјелства Koje има не бн могао никако жнвити. да му нпје стОчарсгва. Да je ово иак права истина а да није него једна гола претпоставка ево ћемо да наведемо још један bjkio важан Факт којн држимо да није никако без значаја. Познато ће бнти сигурно н ономе којн се нпје бавно економнјом, од какве је важне п неоцјењиве користи крмче у сточарству. Пошто мухамеданци но правилнма њихове вјере не смију држатн и неговатн крмака, то је и сљедсгвено да сељак мухамеданац не може нмати оне користи од сгочарства које може имати сељак друге вјере. Пошто смо всћ казали и доказалн да сељак од земљодјелства не има нн толико користи да он може себе н своју породицу нсхранити, а пошто знамо да сељак мухамеданац не можо крмака држати, то мислнмо да је н то један мсђу главним узроцнма због којих виднмо мухамеданце већ од неколико годииа ђе вслпким масама остављају своја огњишга п селе у Азнју. Сељака пак пЈЈавославне п римокатоличке вjejie до сада је једнно ДЈ>жало сточа|>сгво а међу њима на нрвом мјесту крмче, но ето данас вндимо као да се ijj>otiib њих п небо н земља заклели, тс пм се укпда ској>о посљедњи услов за одржање сгочарства, а о хваљеном развијању сточарства није ни спомена, оно само иостоји на језику минпстр. Калаја, али више с.мо него увјерени да не иостоји ни у његовој глави. За узЈ>оке мухамеданском исељавању знала је добро земаљска босанска влада, али пх је она свпм могућим иачпннма забашуривала, наводећп преко сврјих органа, по својој навнци, да је узрок нсељавању