Delo

11ПСМ0 НЗ БОСНК 453 н>а зем.Ђишга мухамеданцнма. он то нн)е хтјео учинатн док није пао опет у једну неиравду, којо.м је јавно иоказао у коликој мјерн гаји мржњу наепрам правосдавнпх, алн којом је у,,едно показао да му није прнрасло за срце напредак н благостање мухамеданаца. јер вндимо да он није ночео поклањатн снротпњи мухамеданској зем.Ђпште све дотле док то није морао учинитп да сакрије голотшбу своје политике пред Европом због њнхова исељавања. а кад је то морао учинитп. он нх је онда унотребно као оруђе за раснаЂивање вјерске мржње, која би наносљегку могла бнти од штете и нравославнн.м п мухамеданцнма. Да ли се нак овако стншава вјерскн антагоннзам, н како се ово слаже са рнјечи.ма гроФа Андрашија у његовом меморандуму, којег је поднио берлинско.м конгресу где се каже да отоманска империја нпје у стању стпшагн страстн н вјерскн антагонизам у Боснн н Херцеговнни. то се само по себи внди кад не би бнло ннчег другог овај сам ток довољан би био да нам докаже да аустро -угарској владн није сгало до стишавања вјерски страстн него до иознатог начела разделп па владај. Овоме свему кад још додамо узгред још са.мо ово: На ушћу ројеке Врбаса у Саву село које на босанској ст]»ани лежн, — управо според селом Свињаром које се у Славоннји на аустрнској странн налази — звало се у народу од намтпвјека од најдавнијих давнина. Србац. Ми имамо пред собом ману која је рађена у Бечу и на немачком тексту. још годпне 1878. н на тој истој мапи то je мјесто означено Serbas. Чнм је настунила окупацнја влада аустро-угарска у својрј п])евећ велнкој ревности наснрам гоњеља српства н свега што је ерпско, нрозвала је то мјесто Босанскп Свињар. Кад је Калај односно бос. вла.та ночео дијелити земље сирогињп мухамеданској, зећпна је тога земљишта припала селу тако званом Бос. Свињару. Калај ваљда да бн поправио нешто нрву ногрешку, а нешго н због тога, што еамо име Свињар није најпријатннје за мухамеданце, он је онај насељени дјео мухамедски по ново крстио н ирозвао турски.м правпм именом Пна-ђол, за успомену неког .мјеста у Малој Азији где се босанскн „мухаџери" највише насељавају u које с зове Пна-ђол. Тако је од Србца ностао Бос. Свињар па онда Пна-ђол Мнслимо да је н сувпше јасно шта се са овп.м хоћс н емијера. Со је једна животна потреба човечнја. Псто тако она је једна жнвотна потреба при одгајнваљу стоке, а она је једна од главних нотреба за производњу сира и кајмака. -1ош за врнјеме огоманске владе coje монополисана била. Трошила се највише каменита со кпја је добавл.ана н.з Влашке и Ердеља а но некн.м крајевима била је у унотреби и морска со. На солском стоваришту у Градшнкој куповано је на велпко један товар, 100 ока, камешгге соли за 120 гроша што чичи 10 Фор. 40 гр. а- в. Морској нак солн била је цијена на велико 1<)0 ока 80 гроша. 0 ф. 40. к. а. в. Чаршпска цијена на мало била је каменита со 1 ока 60 нара, 12 кр.: морска со 1 грош 8 кр. Још у сгарс врије.ме постојали су у Боснн бунарн слане водс. За ото.манске владе изваривали су људи нз тих бунара на најпримнтивнији начин со, ге је продавана 6—8 Дело VII 30