Delo

498 Д Е Л 0 причицу Јевтина посла, Ч. Мијатовића Мз Синаје и др-а М. Јоваиовића Из мога свежња.— „Браиково Коло* доиелојеМ. Ђорђепића Призревца гНова JeejjocuMa-1, а „Србобрап* Н. Дучића члавак Радујте се! Србија заратила. U „Спомепиции било ie у свима на/иим политичким и књижевним лисговима већином краћих i е-г>ерата u сви louope похвалпо о Јвој и тоило ie нрепоручују. Од хрватскпх листова, колико ми анамо, проговориде су »Народпе Новине“ у пеколика броја. Календари за 18‘Јв. годину,— Већ uaстаје доб/i нових календара. За нову 1896. годину, стигоше нам већ два календара; једаи је штамиаа у Сремским Карловцима а други у Загребу. Првом је патиис Сриски учитељски календар а уредпици му Јован Ђурић управитељ cpu. учит. школе у Пакрацу и Јован Јанко Кнежевић,аисолв. слушалац више недагогвје и привр. учитељ; а другом Србобран, који издаје Сриека штамиарија у Загребу ево већ четврта година. „Српски учитељски калеидар“ оамењен је, као што му и натпис и садржипа кажу, учитељском свету; „Србобраи“ опет ширем круry срискога народа. У »Срп. уч. календару*, има радова од Љ. Лотића, Н. Шумоње, А. Ва])ађанипа, Милана Стојшића, Ив. Мартиновића, Бож. Борђошкога, А. Јорговића итд. У „Србобрану* пак од Др. Брзака, Мплутина Трбића, Ст. Мллићевића, Младеиа Јоваповића, Н. Дошена; доста је радова без потаиса или с почетним словима или иод псеудопимом; има и народних песама а и ирича. У овом календару има u слика појединих места Корепица, Прилип у Црној Гори, Никшић, Рисаљ птд), појединих зпатнијих грађевнна (сри. православиа црква на Ријеци, Царев мост) п личности (црногорскога кпежевића Мирна, К. Таушановића, дра МВујића, Н. Сукпарова, оца П.Тесле, Мих. Пуцина, иок. "ll. Медаковића, итд.). „Сриско учитељски календар“ стаје круну, а „Србобран“ 80 иара динарских. Нове књнЈС. — У Вел. Кикинди штамuao је учитељ М. ’Г>. 'Коснћ Нсвин осу1јен (стаје круну). — У Сарајеву из г11адеи оштамиао ,је у иосебну књижицу др. .Лаза Костић своју „скорашњу успомену“ V Вуковчевој илложби. Школске Ј.н.иге. — Пзишло је друго из au.e Тсорије књижевности за вгпие разреде средњих школа I 1, стилистика 2. реторнка), од И. II. 'Борђевића. Ово је нздаи»е Kpalie, јаспије и ирегледније, а то је поетигао писац, „помаи;у1,и се: ирво, стезањсм појсдниих у првом издаљу доста опширних, правила; друго нзоставл.ап.см меких нсзнатннјпх појсднности и сувииших примера ; треће, нешто друкчијнм распоредом некнх иравпла п нримера; н четврто, обртањем uoвсћп а броја чланака пз к))упнијега текста у еитнији, намсњен само прочитавању ла часу п ван школе“. Најзнатнпје су измене, пснравке ц допуне у чланцима о врстама стпла (особито о реторском стилу), о погрешкама протнву подесностн (појетскп примери пренесени су у појетски стил) и у нравилима о српском акценту. — Ново је издање изишло и: Сриске храматике за I разред а u Старе словенске граматике за V и VI разред, обе од Љ. Стојановића; Зоолошје за I р. од Љ. Миљковнћа. Летопнс Матнце Срнске. — Добпсмо и трећу свеску Летописа од ове године. У овој књизи, 183., налазимо на првом месту говор д-ра Мнх. Полита-Десанчића у свечаној седншш књижевног одељења „Матпце Сриске“ о св. Сави 1895. Помен д-ру ФрањП Рачком (1 — 15). За овпм је црта нз културне н полптичке повјести срнске д-ра Каменка Суботића 0 идеји сриске војводине и народно-ирквене аутономије и иолитичке повести сриске (16—48). Милан Савић дајс нам други дсо свога рада ^Хумор и хумористе у књижевностгг сраској (49—58.) у ком говорн о Ј. Стерији Поиовићу. Ио њему је Стерија у гливном сатирик а не хуморист, јер хумор не карикира никад, то чини сатира. Од Буда Буднеављевића јс цртнца нз Лике Вражја nefiuna (59.-69.). Пнтересан је особнто рад дра М. Јовановића О индијској драми (70.91.). Овде је само ирвн дсо п то о Мричакатики (Вазантасени), која Је по садржини приступачна духу н схватању садашњости а по обради слнчна модерној драмн", што сведочи п њена нојава на бечкој ua н на загребачкој позорннци. Од Пабирака (прњгога за ог^ену домаИих извора) у овој су књизи два чланка: један је Радоњпћев Bumpaфггја и аутобиографија краља Милутина (92. —109.) а други Ст. Станој евнћа Белегике о склопу Данг!Лова Родослова (119. —137,) У ирвом чланку доказује се неаутентичност листине — аутобиограФије Милутинове (Сиомсник Ш) н кад је ФалсиФнкована, а указује сс п на разлпке између Мплутинова житија н ове лнстине. Станојевнћ опет износи: да Данило пије нисао Родослов негобиограФије појединих српсвих владалаца н архнепископа; да нпје иисао биограФију краља Уроша 1 већ само Д))агутинову; да у најстарнјој редакцп.јн Родослова није би.то Урошеве биограФије, а да је за тим бпла једна редакција еа том биограФнјом алн без бележака о Радослову н Владиславу; да јс кодифнкацију можда учинио већ ученнк Данилов ii.iii још вероватније писац биограФг.је архнепискоиа Јанићија I (којије.у осталом такође могао битн ученик н савременпк Даннлов); да је свакако кодификација изврн еча bji.io рано можда већ у почетку др. половнне XIV века п да ће о настагљччнма биограФИја архиепископских иосле Данила II бити са свим оиравдано нтачно Новаковн ћсво мншл.сње (Отаџбина 5, 16). — Нс знамо, која је била невол.а уреднику, те је између ова два чланка, који нмају ошнти натнис, утурио свршетак Рукописнот зборника