Delo
64
Д Е Д 0
којих животаре боровнице, хајдучке опутс, огроздп. малине, одољени, змијина траеа, Петров крст и толнке иапрати. По бујпим ливадама се шарене разноврсни каранФили, каћунци, љутићи, звонца, цволпке, оманп, крестушци, дивизме, чемернке, љубичице, сиротпце, хајдучке траве, различци, детелине, грахо рине, јаглике, прештип ит.д. У предалпиској области имамо да споменемо још две омање Формације, које су местимице до душе пезнатне, али на неким онет местима заузимљу приличан простор, којему дају нарочит п особит изглед. Једну од тих Формација саставља велика aaарат или бујад (Р t е г i s aquilina). Та се папрат увукла у проређене шумарке културне зоне, па их често пута са свим иадвисила својим бујним зеленилом, које је, као кукурек, увек иоштеђено од нападаја стоке. Више се пута пак та паират иружила на великом простору и покрила чнтаве прштланке; понекад се пење до у букову Формацију у исто тако колосалним дименсијама. Где год сс појави бујад, ту је потиснуто п угушено све друго ниже рашће Друга је Формација планинске пеке дивизме (V е г b а s с u m pannosum), То је величанствена биљка, која би својим красним дугим лћшћем, својом обилатом, впсоком а збивеном цвасти, а нарочито пак својом лепом белом одећом (иела биљка изгледа као да је од беле чохе направљена) краспла наше баште боље него толике егзотичне декоратнвне бпљке. Та се дивизма налази обичпо изнад букових шума. пли на какеој чистпни у сред шуме, или у близини каквог потока. Она се такође пружа на ириличном простору. кад нађе згодно земљиште за себе Алписки регион, премда до душе не носи све оне особпне, које су оваквој области својствене1). опет за то има довољап број испољеннх, битних карактера, који обележавају гакав регион, те је с тога и вредно, да се та област нарочито истакне и поближе посмотри. Њу обележава, у главноме, формација кржљавог дрвеКа. Ну ни то нпје свуда на подједпак начнн испољено. На вису Међу оба Врха (Репљанска Црква) нпр. и на Бабпн Зубу, на северној граници дрвећа (букове Формације) наступају сувати, 0. ( тарој Планилп нсдостаје кржљавн вор (Pinus Pumilio) који је најконстантнији пратилац алписког региона. Оссм тога нема ту нн азалеа, ни рододендрона, ни ситне ипе, а то све карактерише Формацију кржљавог дрвеКа.