Delo

CTAI’A ПЛА1ШНА па тек изнад ових (од прилике на висини од 1800 мет.) прострла су се већа пли мања плагма кржњаве смреке (Ј и n iperus nana) н боровпипе (A r c t o s t a p h у 1 os o f f i c inalis). Ha Вражмјој Глави, иа против, н на Трима Чукама, неприметно прелазе букве и смрче у кржљаве п све кржљавије прпмерке, док на иослетку на устуие место смреки п боровници. Ова је последња слнка ређа, док међу тим прву Физиономију показују махом свп впсови п главније косе Старо Планине. Мнџур гтак, гГошто нема ннкаквог дрвећа, пе испожава тако очнто прелазак предалписке области у алписку. Ту треба имати мало вештије око па да се уочп граница једног п другог региона. Тај се ирелаз тек очпто примећава на впсинп од 2000 метара, где су карактеристични алпискп представницн отели већ у велико маха'). Изнад сувата се протежу, самим билом впших впсова, камењари са својом интересаптном Флором. Према физичним и хемиским особинама тога земљишта, удомаћиле су се ту само оне биљке, којима су трајале те прилике, или су барем могле да их сносе. Утицајима онако јаке инсолације могу да се одупру само сочне чуваркуће, бусени саксиФрага, маховпна и у опште бнљке, покривене густпм п дугим белим оделом. које покрнва п брани њихова ткања од Фаталних носледица припеке и cynieV У биљно-геограФском погледу пружа нам Стара Планина обилатог градива за врло интересантне студије. Сам њен положај омогућио је приступ многим севернијим а и многим јужнијим биљкама, те тако Стара Планина правп северну границу неким грчко-македонским специјама, а с друге стране иак, јужну границу неким репрезентантима алписке Флоре. Фпзиономскп п по сродству пак ирнпада вегетација Старе Планине потиуно Флори западног Балкана, од које*г је позајмила многе карактеристичпе тнпове, као ппр. G n а р h al i u m balcanicu m Trifolium b a 1 c a n i c u m , T r. o r b e 1 i c u ш , G e n'). Такви су продставницн ннр. А r а I* i s а 1 р i n а, М е u m m u t е 11 i n а, S en e c i o c a r p a t i c u s, Sax i l'rag a c у m n s a, S. m o s c h a t a, S. li r у v i d e s, K r ig e r o n nnil'lorum, S o i «1 a n c 1 1 a a 1 p i n a, A n e ш o n e narcissifl ora, H у p oc h a e r i s Pelivanovići, Cerastium a 1 p i n.u m, P r i ш u I a ш i n i ш a, L у c op c d i у m Selago, V e r o n i c a bellidioides, V. B a u m g a r t e n i, P o t e n t i 1 1 a c h r у s o c r a s p e d a, G a 1 i u m anisophvllu m ит.д. 2). У такве Гшл.кс спада нир. G n а р h al i u m 1> a 1 c a n i c u ш. ( e г a s t i n m m o e s i a c u m, C. a 1 p i n n m, S e n e c i o p r o c e r u s, на разне сочне чуваркЈФе, јаричи (S е d u m) Saxifrag a-e нт.д Дејо VII 5