Delo

ТЕНОВА ФИЛОЗОФИЈА 79 Дакле Тенова полнтпчка ФплосоФИЈа постањем је из ге његове замисли о човеку. Чистн несимизам наводи на гежњу за деспотизмом : прстерани оптимизам нрипрема пут анархији. Тен се грози одтихкрајностн. Његово је убеђење да људе треба држати у границама и да је то посао државин. Њен је најглавннјп, готово једиин задагак, да буде добар жандар, или, ако је згодније pehn, добро сгражарско исето, које бдн да људи не кидишу Један на другога. Пзван гога, свакн н,ен утицај, свако њено мешање, доноси зло и несрећу. Зато нека се људи, иосвојпм природнпм наклоностима и погребама, удружују у задруге, које ће штитити посебне пнтересе, које Ке тежити одређеним смеровпма, и задруге нека по својој вољи бирају своје управљаче. којима ће главна побуда битн: осећање личне одговорностн. Али нека се државна власт, (то мнтничко и подмитљиво биће) не пача ни у школовање, ни у веру, ни у индустрију, нн у науку, ни у уметност — ни у шго. Његова оншга неснособност доста јамчи за сваку посеби^ну. Остало би још да говоримо о Теновој наравственој философији. На жалост, његова ирерана смрг спречила га је, да је јасно п језгровито скунп у посебно дело, те су му мисли о томе растркане но књигама, а у главном ово су. На нрвн поглед, научнп детерминнзам, — замнсао да су покрети духовпог аутомата, нашега „јац, онако регулнсани као п кретање стварнога света, — доводн замисао да је човек који тако верује немаран нрема добру и злу, према ленотн и ругобн. Алп историја је ту да нас поучи, како су оне школе које су тврдиле да човек има слободну вољу н јвећма гледале кроз прсте на одступања од наравственнх закона. а на против, школе које верују у предестинацпју, као што су жанеенисте и пуританцн, најмање су у томе попуштале. Курно је објаснио дубоке разлоге ге нрнвидне супротности. Тен припада онима који су уверени да је темељ наравствености чисто нсгориска, а не метаФисичка. Част н савесност, та два осећања драгоценнја од живота, друкчија еу данас него што беху у старнни. 0 верн Тен не говори као рационалпста, него као историчар. Всрскп инстинкт у складу је са природом човековом и велика је његова важносг као друшгвене везе и наравственог занта. Ксз сумње никакав сиоразум између вере н науке не може оистати, никаква друга тиранија као верска не може битп одвратна човеку слободна ума. Вера, са својим снлннм емопијама п прозирима, то ie појезија наравствености, то је продужење у бескрајност једие свеге п узвншене ндеје. идеје о правди. <Јваки ум може усвојити всрске гврдње. ако не друкчнј , а оно као спмволе. Сваки иут кад је верскп утицај оиадао човек је постајао неваљао п зверсги. Ми данас можемо лако и тачно опенити све оне добре ствари које је хрншћанство колнко толнко утврдило међу људпма. Ни философски разум, нп уметничка ни литерарна култура, никакав законик не бн моглс заменити хришћанство. Хришћанство је и данас за гомнлу од че-