Delo

Д Е Л 0 78 Из многих страница поменутог дела јасно се внди Теново мишљење о људској природи, које је не може битн црње и које је у опреци са благом иронијом, којом су прожетн Ренанови списи п са Русовљевим хуманитарним оптимнсмом... Ево неколико тих мпсли, на дохват, без реда. Вн се дивите тишини која влада у природи, али кад бисте имали оштрији вид н тањи слух, ви бисте видели да је то неизмерна касапница и чули бисте самртне вапаје, жалосније од овпх што допиру из Дантовп пакла! . Природни је иоложај човеков. као и сваке животиње, или да буде утучен, или да умре од глади... — Товек је месождер, зао. саможив и напола луд. Умно здравље као и телесно, то је или слеп случај, или лен успех... — Незнатан је утицај разума на дела појединца и гомпле и народа, а побуде игго из срца долазе, регко су кад шта друго до -саможиве тежње. — Нрвобитно зверство, мрзост на рад, запт, склад једнако тињају у дубини најуглађенијег, и ако је он Француз, онда осећа погребу да се лудачки шали и попгра над рушевинама KOje је ночинпо. Поред свнју тих мисли, ипак не би било тако кад би се Тен назвао песимисгом. Песимизам п детерминизам не значе једно ге псто. Наш Његуш, који је у Горском Вијенцу онако силно оцргао рат за опстанак, који је болно узвикнуо : „свпјет је овај тпран тирЈанину, а некмо ли души благородној ! “ није такође несимиста, него у неким тренуцнма утврђује немиле истнне. II сваки иосматрач свегскога живота према томе, гледа ли људе i« ствари из ближе н потанко, или пз даље п у ошнте, може се изражавати као оитимиста п као несимиста. Ссм тога тачно посматрање не значп потпуно носматрање — призор из садашљосги није нотпун без његова обличја у нрошлости. Тен је то имао на уму, те нас ономнње да по.мишљамо на бакву од које се пошло, на пут којн се прешао, на зверскога маЈмуна којн се у спором току векова узвисио до идеја милосрђа, чистоте, правде, који је својим нејаким умом створио науку и уметност. Ако је садашњост још нуна јада н невољс, номишљајмо да је човек у прошлости трнео много внше. Умножено нскусгво смањило је лудости необуздане маште, жестину страсти и rj>y бост обичаја. У свако.м столећу снажи се наука и моћ човекова, лмереиост и оншта сигурност. Али, опег и онег, не треба п не ио.маже да сами себе забашурујемо таштим утехама. Првобптно умножене благодати учиниле су да су данашњи нарашгајн осетљивпји, мање издржљнви у невољама. Човек који је всчно у свачијој кожи, нијс скроз iijjcображен, него је само ублажен. Обј)азовање нс може уннштпти iijhioбигне одлике- Човек има сечњаке и oihtjjc нокте, који су нешго отупплп п нодсечени, али пх п дан дањи утерујс у месо другога човека, као год шго је било од псконн. II тако ће бпти до века. Сем тога, ■Умножене благодагп развпше осетљпвост, те су данашњн нараштаји мањс издржљивн у невољама, дакле несрсћнпји. Тело је свакога дана •све већ.ма обезбеђено а душа је све већма болесна. У опште губн се онолико колико се добпја.