Delo

SOCAHCKK САКХИЈАН (,,BOSHIAK2HLE3SR“) ЊЕГОБА ПРОКЗБОДЊА И ПРИПРЕМАЊЕ ШТЈ’ДПЈА ПЗ НАГОДНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ НАПИСАО “рГгЊАТ ]Л. Димитч I. ПРОИЗВОДЊА БОСАНСКОГ САХТИЈАНА Као год што су сијјови п на пола ирерађени производи босанске ПЈ)Проде : iiois des Bosnie u Prune de Bosnie данас предобро иозната роба у Француском трговачком свијету. исто тако бно је на велнку гласу у Аустрпји и Њемачкој пре неколико деценија и један производ босанског домаћег обрта — т. з. „В о s n i а k е n 1 е d е r“... Но уз све то што је та ријеч Нпјемцнма била одавно нешта сасвим позната, ипак ће она многоме Србину чудновато звонити. Јер који год од њих није пјшчитао нпр. извјештај о цијенама на бечкој берзи, онда тешко да је икада п видио ту ријеч наштамнану, те би н наши етнограФИ н култу]ши исторпчари били у ненрилици, кад бн нх ко год запитао : како народ зове ,,Bosniakenleder“ ? Ето толико смо ми обавијештени о ономе шго наш народ данас израђује, а овамо наричемо што немамо иеторије сриског рада, што немамо попуг других народа ма и нацрт културне истоjnije — бар од времена славних Немаљића! Али кад босанским мајсторима : „табацима" (Gerbf.r) н „тегиеџијама* Weissgerber) рекнеш : да „Bosniakenleder“ iinje нншта друго него љихов „сахтијан« (Saffian), онда вндиш како нека туљна сјета прелетп преко ibiixoBa лица, јej» тад се ohil сјете онпх „ста]шх златних времена* када су занати у босанском внлајету (Босна, Херцеговипа п ново-пазарски санџак), н у вијеку гвожђа и nape, исто онако цвјетали н заиатлијама ]»уке позлаћивали као некад у средљем вијеку у Западној Ев))Опи. А „Bosniakenleder“ бно je „]>ађа“ (из]>ађевина) босанских табака, који су у љиховпм „табаханамаи (gerl»ewerkstatten) у Новом Пазару, Сарајеву, Мосгару, Плевљу, Чајннћу, Јелечу, Високом, Стоцу. Зеницп птд.