Delo

83 БОСАНСКИ САХТИЈАН нзрађивали не само ^Bosniakenleder“ односно сахтијан ол козјих и јарчијих кожа, всћ н : ifjOH* (Pl'undleder) од воловских кожа „К}/селеи (^Kuldeder) од крав.ЂИХ ,, Vviapaujyu (Chagrin) , коњскпх п магарећих кожа „шаауљуи ) пткшеи н ) од овчијнх н јањећих кожа „мјешинуи) Шта внше босански мајсторн умјели су и на „маџарскп начнн“ чинн ги (gerben) те су од говрђих кожа израђпвали „токма-ка)иши (Ungarisch gege btes Leder), од кога су „сарачи“ (Riemer) нравилн „белги.таЈе“ (нашњаче), торбаке, кајасе, и другу путну опрему.. 11 свега тога рађено је врло много у Босни ! Јер усљед многога блага н непрестаних куга н другнх болести у земљи, бнло је на одмет п јеФтиних кожа, које се не могоше извознти. А онда по планинамарасао је за чињење (Gerben) руј (Sumach) шпшке (galltipfel), бабуре (knoppern) п кора: потоци и ријеке у близпнн давале су потребпту воду, а довоз ледера са стране у земљу био је ради многих нрепона управо немогућ. дочим ј.е домаћа потрошња бнла општа, н то не само од стране домаћег народа већ и турских чиновнпка н низама... С тога су од ове гране обрта пмалп прелијепу корист не само занатлије н трговци већ и сама земља. Штета је само то што је нзрађивање коже као и ткање еерџада било ограничено, — монопол влалајуКе вјере: босанскпх муслимана, којп су се овом занагу тако одавали, да су се њнме бавили сви члановн, ночев од дјеце, ио вас дуги дан. Но уза све то ова грана домаћег рада бпла је тако јака. да се нре 30—40 година могла мјерити н са бугарском и са румелпском и са руском... па и ако је у Русији нпр 1869. г. по начину кућевног обрга (haus-inđustriel) начнњено коже за 15 милнјуна рубаља, то нн босанска производња није била сразмјерно мања. Та поједннн табацп пзбацивали су из својих табахана и по 2000 лакшизе кожа, н Босна је са својом „рађом“ иодмиривала не само своју домаћу иотребу већ је иозамашан дио Финијег ледера пшао и преко Дрине, Саве п Адрије. Јер до 1850- Фабрика је била у овој грани врло незнатан так.мац ручноме раду : кожа се скоро свуда чинпла са истим материјалијама н са нодједнакнм алатом, те је квалптет пзраћевпне завчсно у ирвом реду од вјештине нојединаца п доброте употребљеног материјала. А баш у овоме бплп су босански табаци сретнијн оддругпх. Но од свнх врста боеанског домаћег ледера само јс један имао велику нрођу на светскпм трговима у срсдњој Европн, а то ie овај „Воsniaken)eđer“ илн „Bosnisches Bock-und Ziegenleder, за којсга рекосмо да се нрави од јарчијих н козпјнх кожа А само му нме показује да се разлпковао од осталих врста сахтијана, којн је долазио нз д]»угих крајева, као из Турске, Грчке, Лсванта. Марока нтд., па је пмао вредносг иред другим врсгама. JI ннјс чудо ! .1 ер као год шго су у новије доба босанске, херцеговачке, крајишке горњо -далматпнске п црногорске кожиG *