Delo

Г.ОСАНСКИ САХТНЈАН 87 од кожа, које су усљед бујније вегетацше односно козије ране дебље а опорнје, дочим су коже херцеговачких коза, које имају оскуднији алн .слађи брст, тање, 4B]iuiliC ii Финије, те ирерађене, дају и фннијн ледер. Осим тога су и херцеговачкн руј, кора u сличне ствари, које се узимају за чињење, много снажније, те су већ и с тога од већег упдива на квалитет рађе. С тога босански табаци продају сахтнјан и сиров, тј. само учињен као Meschinleder или courres en croutes, којн онда с обзнром на Босну носи име rohes Bosniakenleder, дочим херцеговачки а особито мостарскп табаци кожу и чнне н боје н прнуготовљају (апретирају) те га у земљу нродају као кајсар или кајсер, а онда га пзвозе п на страну гђе носн име „Appretirtes В о s n i а k е n (Bock, Ziegen) L e d e r, који ce два пут боље нлаћа него сировн- (Цент некада 500 Фор. а сад 220—200 Фор). Производња посљедње врсте сахтијана није се још посве угинула у „босанском внлајетуи, јер га се по гдјешто трошн и на западу радп његове ирекраене црљеке (,,кајсар“) и еталне боје и необичне јачине, дочим се код куће прерађује у неким радпоницама домаћих сарача. Али сад су и овн иочелн окретати опаклију према духу времена, који тражи јеФтино — макар оно и лоше било, те тако су u овој граии домаће ироизводње дани све то блеђи. 0 нзвозу на страну неће у кратком року ни бити говора, потрошњу у земљи нивелираће западна кулгура, па ће остатн само успомена.... горка успомена. Али у Србији има ова грана домаћег обрта и рада основе за развнтак и нппредак. Тамо би народ могао сахтијан онакоЈправити као некад у Боснн: задругарски и кућевно (bausindnstriel). Тамо je и народ н војска ногрошач овога нроизвода а u царина чувала би га од конкуренцнје стране пазарије (Фабриката). Осим тога нде му у прилог и она царпна, која се даје за коже када се извозе из државе, те тако табаци долазе до јеФтиних спровина. То су дакле све врло повољне иретноставке и кад бн се Србија одлучила за подизање своје домаће нроизводње но руском систему, па довела и неколико вјештих мостарских табака муслимана, који бијој иосдужили као квасац у њсзину народу онда би се без сумње брзо иоказале нрекрасне иосљеднце- Кнез Милош дозвао је у четрдесетим годпнама овога вијека нз Њемачке човјека вјешта чињењу кожа, иа га је брзо морао избатинати п отјерати. Кад би се иак дозвали босанскн табаци, успјех би био у сваком пегледу повољан и сигуран. Бећ с обзиром на ову околносг, држпм да ће многи арактичар ножељегн да сазна како се нрави овај „Bosniakenleder“ а у првом реду мостарски кајсар. Но извашањсм технике ове гране наше кућевне нроизводње послужиће се, мислим, н идеалнијој цијељи, јер ће се тако нашим културпи.м нсторичарима пружити један камен за историју сраског рада. — онога рада, којег су учењаци н стручњаци иочели тек онда већма цпјенити када су вндјелп српске женске рукотворине на свјет-