Delo

Д Е Л 0 86 нсго скупље и боље, те тако су за овај обрт дошли црни данн. На западу троши се данас мало источног сахтнјана а u оно што га се трошиг има се једино иршшсати бољем квалитету, који је опет посљедица сама природне иреваге дотичних произвођачких мјеста: бол>е воде, коже, корег дишћа ит.д. Шта више Фабрични сахгијан почимље већ и у Босни силом узимати мјесто домаћега. Да бн се томе на пут стало, образовалп су табаци у једном мјесту, и то Јелечу, неку врсту задруге (Genossenschaft) за заједнпчку израду, па се табахана брзо нретворпла у фабрику која сгаје земљу 400.000 Фор.. и у којој су некадањи мајстори спали на просте раднике. Али тиме је Фабрика домаћу кућевну индустрију (Hausindustrie) носве сиремпла у гробницу а сама онет тешко да ће се оговитн на своје ноге. Јер док н. п. потрошњу сахтијана из Клидпсове Фабрике у Биограду,, која је друга и једина сестра прве Срнству, штити у Србији увозна царина, дотле је јелечки сахтијан у Босни извргнут неотешчалој конкуренцији нроизвода аустро-угареке велике индуст])ије. А осим тога Фабрички страни сахтијан има у већн дио Босне лакши приступ него< онај из Јелеча, који лежи на црногорској гранпци, нод Загор.јем Милош Обилића, а два дана хода од Сарајева и жељезнице. Н* Дан данашњи зна се у науци како се сахтијан иравио у иојединим. крајевима у области Ислама, а на но се у турском царсгву. Боганичар. Б r о u s s о n е s описао je начин припремања сахтијана у Мароку (Maroquin-a) у „Bulletin des sciences:“ Robiguet испричао je у „Dictionnaire* Technologique“ како ce сахтпјан правио у Леванту у оно вријеме када се ио Гранжеову упутству подизалау Францеској прва Фабрика сахтпјана: а Франпуски конзул Felix Bonjour изнио је нред образовани свијег и тајну солунских табака... Само начин нрнпремања сахтпјана у оној земљиг у коју је оно носредством Ислама најзад дошло, наиме у Босни — као да је заогрнут деветороструким копренама. А тај начин не само да се разликује од левантинскога и мароканскога већ се и с обзиром на разликости нрироде у Босни и оним крајевнма не може с оним подударати? на је и савршенији када је босанскн сахтијан у нрва времена био њемачким занаџијама увољитији, на за то и добио носебно име „Bosniakenleder“-a. Нас нак Србе мора тај начин троструко внше занимати, јер босански сахтнјан јесг пропзвод руку Срба-Муслимана а његово савршеније припремање јест и посљедица дубљег погледа српског народа у тајанствена њедра мајке природе... он нам је доказ да је Србпн и на томе пољу показао особеност свога духа. Но ни све врсге Bosniakenledera ннјесу једнако добре н на једнаком гласу. Јер има разлике н у људима и у прнродн топле Херцеговнне, која п*роизводи пиринач, смокве и грожђе, н у оној ладне Босне н сгуденог Загорја, на коме је Милош стада насао ; — па какода је не буде и у њиховим ироизводима. JI јако су се размеђилн : босански и херцеговачки а на но се мостарски сахгијан. Први сс ирапи