Delo

110ЈШТИЧКП ИРЕГЛЕД 101 •се Турци нампслише да корпсте антагонизмом интереса руско-Францускнх н енглеских. — н покушаше у Паризу и Петрограду да апелују на сентименталне стране нрироде људске. — за мало заштнте слабијега од ове напастн енглеске ! Место на сентименгалност нап1>оше на заједнпчке интересе у овом питању свих трију сила. Ништа дакле друго nii]e осгајало до онај стари modas азијатске нолигике — оклевањем, развлачењем. неистином завијеном у обећања, уморити нротивнике н одложитн јерменско питање ad calendas graecas. Чак нп онако директна онасноет која запрети Турској од бугарске агитације у Македонији, ни дакле упади бугарских чета у Македоннјп, u ако је све то опомињало турску динломацнЈу на 1875 и 7li г. и конзеквенце оне упорностп Турске да схвате истину — ништа није могло да скрене порту од оне шерег будаласте политике орнјенталске. Кад се нп једна од трију сила не умори већ још категоричније затражнше увођење реФорама у Јерменијн. а енглеека се Флота иојави у средиземном мору Турцима ностаде тесно око грла. Разуме се да је но оријенталском схватању замиш.вени кри> вац морао бити жртва — те је Сајид-паша као Siindenbock и морао бити жртвован. Њега је наследио Ћамил-паша, вел. везир, познати пријател. тројнога савеза. Једном јерменском демонстрацијем ad oculos, која je по уверавању турских извора изазвана енглеском агптацијом п изметнула се у крваву уличну борбу — 8, 9, 10 октобра — пзмеђу соФта и Јермена, учињсн је крај оријенталској нолптици одуговлачења. Свакако је ово стало много жртава — нреко 200 мртвнх н рањених ио турској „статистиции, — Јермени су морали nooehu у цркве да снасу главе своје од ножева Фанатичкнх мухамеданаца. Тада су морале бкти ирнм.вене јерменске реФорме, од чијих пзвршења зависи мир u опстанак Турске. JI сувпше је мало а сувнше је н много што се даје њима. У земљи као што је Турска, кад се реФОрме и каФеном кашичпцом дају — доста је. „Врховни комисар“ — политпчки ста[>ешнна Јерменије, п ако је мухамеданац, његов адлатус мора да буде хришћанин. У врх комисара стоји „конгролна комисија*, крја нма да пази на извршење реФОрама; oua је састављена нола из хришћана а пола из мухамеданаца. Више адмннистратнвно и судско особље (валиЈа, мутасериФ, кајмакам итд.) морају бнти мухамедаицн, њиховн помоћници хришћани: нпже чиновнишгво (мудири итд.) поставља се према већнни становништва — хришћанског или мухамеданског. Оиштински кмстовн — муктари — су конФесионално изборнн, колико у коме селу пма вера, толико н муктира. За одржање реда у Јерменији установљава се свуда локална жандармерија у коју.се но сразмери броја становннка регрутују хришћани н мухамеданци. Чак и жандармериски ОФицири бирају се онет по конФесионалној већини. — Ако се успптамо шта су Јермени добнлн овнм реФОрмама, то нам је одговор крагак: наритег у политичкој управи. До сада •су једино мухамеданци били иолитички чнновннци и у њиховим је ру«ама стајала унрава власти па н злоуиотреба два нденгична појма у