Delo

Турској. Сада се хоће — паригетом хришћана с мухамедандпма — да поред злоуиотребе буде и£властн. Од волпких сила, нод чијом је npeciijOM Турска и дала рефоворме, Енглеска је најзадово.гнија — за сада. Руска штампа у онште још од иочетка јерменског иокрета није писала оном тоилином, која бп хумаком заузимању руске днпломатпје одговарала. Замерало се да је више интерес Енглеза но њихова хуманост, која ux гони да се онако ватрено заузму за јсрменску реФОрму. Енглеека је двоје хтела — да снречи да се времепа од 1876. годпне поврате, како се не би могао наћи какав оправдани casus belli протпву Турске, п руском утецају у М. Азији да нстави једну брану у лицу Јерменске нациЈе. Свакако ће национална свест у Јермена ојачати. руски и турски Јермени гајиће мпсао о заједници, уједињењу. Да ли се неће Енглезп преварпти време ће показати тек Руси нису могли. без велика уштрба, напуститн своју традиионалну иолитику — заштиту хришћана у Турској. Свакако је решењем jepменског пнтања бар за време уклоњена опаеност заплета наПстокукоЈи би могли добити европски карактер. Докле се овако на истоку мутпо полпгички хоризонат, догле је на заиаду владала мирна монотоннја, прекидана политичким епизодама не великог значаја. Немцн су славили 25-тогодпшњицу свог нацпоналног уједињења. Разуме се да је тиме речена и прослава великог рата 1870—71. Тешко је одвојити пдеју од материје, од које је она анстрахована. Нацнонално уједињење Немачке никло је из једног крвавог рата — немогућно је дакле ирославњатп једно бсз другога. Тако се морао прослављаги Верт Вајсенбург, Мар-ле-Тур, Рравелот, Седан, Мец итд. Уједнњени немачки народ је ирославио свој 25 годпшњи јубплеум и с пуно такта н пуно одушев.вења. Једине социјалисте нису хтели да знају за нрославу они су прослављали 1-ог септембра — дан предаје Седана — свог Ласала. Кад већ нрииципијелно ппсу хтели учествоватн у нрославн, моглн су бар тврде немачке натрноте бити равнодушни посмдграчи, овако им се нетактичиост осветила, иошто су се сами касније јавно оградилн од сувишног космополитнзма. Соцнјализам у нсто време продужа живо раднтп на иридобијању новпх чланова. У овомргво политнчко доба у Немачкој је годишњи скуи социјалиста немачких у Бреславн најважнији догађај, којн ће пмати не само локални већ светскн значај. На збору се претресало тако да кажемо соцчјалнстичко аграрно питање: да ли имају разлога сељаци — земљорадници — да буду соцнјалисте ? Као што је лознато протнвницц социјализма, .мисле да нмају један челичан аргуменат иротнву њега — у земљораднпку. Кооперативни рад у индустријн је и иродуктивннји и целисходнпји, а у земљорадњи ? Нцје ли приватна својниа. индивидуално осећање, онај мотив код зе.мљораднпка који чини рад продуктивпијпм ? Да лн су у опште коперативан рад исопијална својина могућп у земљорадњи? П немачке соцн)алпсте носе се но одавна мишву 102