Delo

104 Д Е Л 0 чке потребе. Француских мшевара ишло је у прплог землшште — Вогвзи — изабраио за вежбу. Свакако им је још нојава руског генерала Драгомирова при маневрама, који је не међу страннм аташејима већ у Франнуском генералштабу нровео све време, — дала још већма политичку боју. Долазак пак и кнеза Лобанова, руског мнннстра спољних послова. који је заједно с председником републике гледао маневре, збрисао је сваку сумњу да маневри поред војничког немају и политички карактер. Пстина да је свраћај кнеза Лобанова у Берлин — нри новратку му за Русију — и иријем његов код цара немачког ослабио неиријатељски карактер овако демонстративних посета, — али је Француско-руска алпјанснја добила њима чвршћп облик. А баш нри свршегку маневара, чијим је резултатима свакп Француски патриота задово.љан, стиже веселн глас — да је Тананариво, престоница Хаваса на острву Мадагаскару пала у руке Француза. Генерал Дишен одмах је но уласку свом у Таианарпво закључио и деФиннтивни мир, но коме се Мадагаскар не анектира већ само Фрапцуска протекција иропшрује: а министар председник муж краљичин нротерује из земље. Свакако се нобедилац великодупшо користио победом. Рибовљево министарство хтело је да иокаже поред мудроети и умереност. Пзгледало је да ће нос-ле овог успеха министарство бити дуга века, ну баш то су му били носледњи моменти. Јавно мњење Француске тражи анексију а не протекцију Мадагаскара. То је био један узрок — а другн непосрсдни паду мпнистарства био је интериелација соцпјалисте Руане-а поводом скандалозне аФе]>е на јужиој железници. Он je тражио да министар објави сва пстражиа акта но делу кривица оитужених сенатора и носланика, што је овај одбио. Дневнн ред владин, поводом ове интернелације, одбацила је већина скупштииска. После два три дана — 2-ог новембра — Францу• • ска je добпла ново мниистарство — радикално под председништвом Бу]»жо-а, коме већииа Франнуских листова нрориче кратак век. 0 њему ћемо моћи у другој свесци говорити. ЗавЈииујући овомесечну нолнтнчку хронику, не можемо а да не поменемо н]>омену министарства у Румунијн. Консервативно јунимистичко мнниста])Ство Катарџп - Лаховари - Барн, поднелоје нзненадно оставку и < гурза вођ либерала образовао нови кабинет. Нређашње министарство беше без усгезања јавно стало уз тројнн савез, — краљ Карло морао je својом носетом у Ишлу — августа ове године — да еклатаито потврдн ту нову политпку. Стурза је нак тадањем министарству водпо опозицију нападајући најжешће Аустрију и Маџаре а узнмајући у заштиту угарске Румуне. Разуме се да је аустриску дипломаиију и штамну узбунио овакав нагао преврат. Један наш ирекосавски лисг нозвао је озбнљно протпв Хоенцолерна у Румунпји Аустриi.\ да ступи у савез са Русијом, Србијом, Црном Гором и Бугарском. Стурза инсзнајући за ову новосадску коалнцију: једним својим гово])Ом 3 Јашу на збору, потр о je све пређашње иатриотске нодвиге и нзјавпо своју дубоку лоЈалност према Аустрији. Као шго се види нретња новосадског дииломаге бнла је излишна.