Delo

ПОЈШТПЧКИ ПРЕГЛЕД 103 како ће да пронађу modus да привуку сељаке, којп су тако ватрени гласачи клерпкала н консервативаца. Пре збора на нсколнко конФеренцнја ломнла се копља — да лп да се водн рачуна о инднвпдуалнпм интереспма прн peuieibv новог нитања. Комиспја која је пмала да изради arjtaрно-соцпјалистпчкп програм, — ноднела је такав бреславском скуну. Скуп је једном резолуцнјом одбацио програм, — из разлога пгго овај хоће да помогне прнватну својину u иобољша положај сељака као поседнпка — а то je, прпватна својнна средстава продукцноннх и земље, нротпвна прпнциппма социјалистнчкпм. Скуп неће п не може да ради и]>отпву пролетаризпрања сељака, јер ће само таквп и битн comiјалисте, пролетарнјат, само да тај нроцес ублажн, да не буде овако бруталан. Сем тога управи партиској повеј>ено је да прикупља материјал о немачком аграрном шггању. u да се истп сгудира и објаве резултатн у ссријн студнја о аграрном пнтању. Тако је питање социјалнстнчко аграрно одложено — и нерешено. Реше ли онп теорнскп ово ннтањс у корисг своју онда су протпвници социјалиста изгубили и носле дњу познцију — у теорнјн ! Код нашнх суседа у другој половинн монархије, где се промене тако немнло гледају, ироменуло се — мнннстарство Чиновшшко министарство гроФа Кплмансега цар је заменуо „државничко парламентарним* — гроФа Беденн-ја, галициског гувернера. Веле да је овај ууправи Галиције показао таленте да влада. Порекла је талијанско-пољског н тако је влада у Аустрији у рукама Пољака, канцлер, заједнпчки министар спо.Ђ. нослова, Голуховски u миннстар председник — Пољаци су. Састав кабинета не казује нншта о парламентарним чуствима минпстра лредседника. За то се пак он погрудио да речима и нешто делима увери свег у промену ua боље. 22 октобра (по новом) гј>оф Бадени у седннци аусгриског рајхсрата развио је свој нрограм. Он обећава да ће поштоватн парламенат и нрава му, да ће стушгги у везу н договор саст)>анкама, али да он не желн да буде „вођен“ (.sich nicht fiihren lassen), већ хоће он да води. Поласкао је Немцима (Vereinigte đeutsche Linke) — одајућп хвалу заслузн немачке кулгуре. исто тако иак нпје иропустно а да и клерикализам не окади говорећн о нужности религиозног васпигања народа. Није заборавио нн изборну реФОрму, обећавајућн да ћевладанристунпги решењу њеном. Чехе пак мнсли да ће задобити — укннувши онсадно сгање у Нрагу, које већ трн годино дави чески народ. Ну Чесп су врло мало аннмнрани том нежном пажњом гроФа Баденнја — Narodui Listy у име Младо Чеха. оградио се од ове милости. као да је то ieдна добит за чески народ. Tpoi« Бадени вратио је Чесима оио шго нм је одузето, нпшта им новога није дао. Такав је бно деби новог мнннсгарства, које би канда хгело комиромис са свима странкама. Време ће пак и.маги да нокаже у коликосу наде полагане у гроФа Баденпја, оправдане. Као контра - демонстрацпја ирославн јубилеума 25-то годишњице немачког удедињења, требали су, да буду велики маневри Француске војске у другој половини августа. Овој полигичкој сгранн норед војни-