Delo

Д Е Л 0 108 баш у овој години, бар 10 —15 хиљада Форината. Веома бих желео да ее преварим. У загребачком позоришту приказује се: драма. опера, оиерета, балет итд. На челу завода стоји од прилпке овака нста управа као u код нас, само нема одбора. Ингендант је др. Стеван Мнлетић : артпстички управитељ, Адам У 9 Мандровић : драматург, Нпкола Андрић : редитељи : Андрпја Фијаи и Никола Милан, за драму: за оперу је редитељ Швабе, а балегом режира прва балетна играчица Грондона. Осгали иерсонал је за Загреб н сувише огроман. Buo сам врло радознао на нови настав целога друштва и на сав нови рад у новој кући. С тога сам отишао на неколико огледа за прву нредставу. У оврј нредстави требало јс да суделује до 200 особа. На огледима било је и повуци и погегни. Огледи су задавали озбиљне бриге за исход прве представе и ако је енергпчност п уметност интендантова, опробано искуство и способност артистичкога уиравигсља u прииомоћ 1»едптеља у неколико ублажавала те бриге и зебњу. Још прво вече кад сам стигао у Нагреб, који се већ по нешто шаренио од застава п ирипрема за свечаност и који се већ у неколико обповео био од вреве .људи, састао сам се с неколпко пријатеља u одмах ми се неки од браће Хрвата пожалише : како је управа маџарске државне стаиице донела несак чак из Маџарске, те свуда око станице посули ; да је чак дала донети и мало земље с оне Хумке у Будим-Пешти на којој је крунисан Франц Јосип 1 за мађарскога краља, те да. тако краљ, кад стигне у Загреб, при изласку из кола, у сред Хрватске краљевине ипак ирво стуии ногом на мађарску земљу. Хрватс је то, без разлике иолитичких начела, све ужасно љугило и сва Хрватска журиалистика иодигла се одмах нротив тога: али је на то одговорено : да је јеФТинији песак из Пожуна, него ли из околинс загребачке н да је то учнњено само у ингересу штедње. „Пзвјесилн су — веле — и мађарске заставе и окитили њима државну жељезннчку станнцу, но то нека им најнослнје н будо и ако у Хрватској то не смије бити. Али носкидаће напш и заставе н грбове мађарске, ако који буде-“ Са.мо нису знали како бн нокупплн песак н уклонплп оно мало мађарске земље. Зловољнн су бнлп Хрвати и на владину наредбу, која је нздата била учигељима, учитељицама и наставницима у опште, да строго нареде својим ђацима, којих је било женских н мушких преко осам хпл.ада и који су свн имади хрватску тробојку иреко ирспју, да при уласку краљевом п дсФиловању вичу само : „Живео краљ“, а да се не усуде викнутн : „Живео Хрватски краљ.“ 1у сам дсц\'. међу којпма бсше гогово половнна одраслих, скоро грн иуна дана гледао како маширају ио вошички но Загребу u спремају се за деФиловање, а наставници н насгавнице нх ноучавају.