Delo

ДРУШТВЕНА ХРОНПКА 109' Говорило се и о томе, како ће се u с кпме увесгн крал> v град. Ai.o би се увезао с БанФвјем, председником мађарског мнннстарства, спремалп су се да БанФпја нзвпжде. Састао сам се наравно одмах по доласку и са Србнма. Ту сам чуо да је одбор српске црквсне оиштнне јсдногласно закључио, да на црквп нстакне — на основу раннјега расписа поглавара земље — српску jjioбојку уз царску ц земаљску засгаву ц на парохијску кућу, која јс нмаовнна срнске онштпне и у којој је „српска банка“. 11 о нриватннм кућама да неће нн један Србин пстаћн срнску заставу, нз обзнра прсма походи владаочевој н порадп мира н слоге. У петак у јутру био је сав Загреб још ш фенпји, а суботу у вече скоро сав у сјају У суботу нзнћоше свп хрвагски листови с напоме ном грађанству: „Не нзвјесиге друге заставе до само хрватске“. У нетак пре подне походпо сам бно интенданта, којн је бно мало слаб и кога сам за гекао у жнвом ]»азговору с драматургом око нролога, кога је ннтендант за ту прилику напнсао и којп јс намењсн за ПЈ>ву свечану представу. Интендант мп се одмах пожално, како му влада једнако брише н додаје у његовом делу. — А већ сам н раније сазнаода му је влада избрнсала цео првн чпн н да је морао наннеати изнова. Па да му је п у том новом чнну чннила веома знагне измене. Уједном. стиху којн је гласпо : „А наш народ хрватскн јуначки“, наредила је влада да се рекне : „А наш народ хрватскн и ериски“, шго је при Д]>угом приказу прплога опст враћено на првобнгно — Пнтендант је бпо врло слаб и веома опгерећен послом. Жално ми се одмах н на то, да још никако није добио улазннце од владе за cbojc госте, којн ће бпти нред.ставницп уметности н да је с тога у големој непрнлици. Драматург мн одмах и сам то потврди и иожалн мн се и сам, да је всћ толико пута у пме ннтендантово ишао влади поради тнх карата ц дп нх никако није могао добнтп. — Влада је управо п дала прву свечану представу, под њенпм врховннм надзором, те је управо она н позивала госте и сваком од позватнх слала улазницу с означеним месгом, а на праве предсгавнпке н нзасланнке уметностн као да се мало обзнрала. Она је резервпсала места за вслнкодостојнпке световне п духовне, за предстпвнике управннх власти, за депутацнју из Босне, за жупанпјске депутацнје пз земље н грп жунаније из Мађарске чимс је целој свечаностп дала не карактср уметннчке прославе. него политнчке. — Говорно сам с пнтендантом још игго шта о позорншним незгодама, како још све нпје готово п спремно шго je од прекс потребе за почетак, а нарочито за нрву нредсгаву н отишао сам, оставнвши га претрн?.на радом п болесна. У недељу пред вечс блнстао се сав Загреб у своме шареннлу и сјају. Улнцама је које беху препуњене странцнма, којп беху већином всћ иопздолазплп врвео свет. С кућа сс ленршаху небројене заставе, скоро пскључпво хрватске, измешане велнким црно-жутн.м царскнм заставама. Тек на поједпнпм заједннчким надлешгвпма виле су се уз хрватске н