Delo

ДРУШТВЕНА ХРОНПКА Ш већ бсше кидисала п на нашу цркву, дерући се уз оне глумце : „Долс с влашком заставом, крепали влахн!“ Полиција већ беше ту пред руљом, да је у први мах тако нзгледало. као да је она иредводн. Полиција је енергично тражила кл.уч од црквењака, којн је стајао пред црквеннм вратима и којн јс одговорио : „Само иреко мене мртва можете ући у цркву, без донуштења свештеннковог. Само на његов налог издаћу кд>уч.“ Сад се полицпја устумара, једни одоше свешгеннку, други бравару н не знам како тек полнција уђе у цркву и увуче засгаву, уз дивљачку де]»њаву ове срампе руље, која се новлачила загушујућн улицу и додавајући нове н понав.Бајући већ речене епнтете срискоме народу. У том тренутку наиђе у своме пнтову, враћајућп се од цар-краља седи срискп натријарх. Сад се сва она гомила бесомучника окомн на натријарха н кола му, .дерући се шго игда може : „Pereat, abzug, крепао влашкп пон, доле с влахом. крепали влахи итд.“ Некн навалише на кола да здеру грбове срнског црквеног главара с њнх. Патрнјарх се нађе у чуду, заиоведи да се кола окрену, те се гако уклони даљему ннсулту н околнпм улнцама вратп се у кућу дра Медаковића, где беше одсео. JI полиција је бнла ту. Руља се за тнм разиђе триумфујућн у својој победи. Највеће сриске светпње беху бесомучно нападнуте — Србн беху до дна душе увређенн — али сви мирнн н достојансгвени. Ни један Србнн не приђе ни једном брату Хрвату да га зашгга од куда тај на пад. да му иребацп или да му се ножалн. У један и но но иодне беше свима гостима уметностн заказан скуп иред позорнштем на трибинама. Докле се ту искуиљасмо ПЈшђе нам драматург п рече: „Моли вас г. ннтенданг да будете тако добрн, да дођете у шест н по у његов бнро, где ће вас он дочекатн и разместити у своју ложу п у ложу за странце. Те две ложе су му ставл.ене на расноложење, јер карте нпсмо до сад још никако добпли“. Тачно у 2 сахата зачуше се узвицч „Живео краљ“ нз улице Франконанове коме се придружише узвици са свеучилпшнога трга. Узвици беху сада већ одушевљенпји, на опште нзненађење. У истп мах зауставише се царска кола пред университетом иза трибпна. Сад се захорп с трибииа громовпто: „Живео н е.љен!** То баху екоро све сами гостн најодлнчнији иосетиоци свечаностн. Пред самим удаском у позориигге беху се иоставнле јуристе у два реда лево и десно. у црним магнагскпм хаљинама с позлаћеним кривим сабљама н мамузама и с калпацима, њих око четрдееет на 6pojy. изузимајући само једнога између њих, који је имао Фес место калпака. јер је он Хрват-мухамеданац нз Мостара, Осман Нурић. Кад се појави цар-краљ измећу грибпна и њпх, јуристе повукоше сабље, уздигнуше пх у вис н демонстративно узвнкнуше „Живео 0'рватски краљ !“ цар-краљ пх поздрави мирно п достојанствено као н све естале и уђе у нозориште. Сад се ноновише још у два маха исти јуратски узвици, које прихватише некн редари н неки нз светине, а овима се одазваше опет масе дечнје нспред трговачко-заоатлиске школе