Delo

Д Е Л 0 112 п деца уиарађена пред великом новом школском зградом у коју се нмају еместити све средње школе. Насгаде опет тпшпна. Цар-краљ је за то време разгледао унутрашњост позорпшта. Ла тнм се појавп на балкону позоришном, којн је бно покрпвен врло леппм балдахином, где га опекнваху два радннка у свечаном оделу. Сад се захорпше још одушевљенпјп узвнци. Одушевљење и изненађење расло је упоредо у сећању на јутрошњп дочек. Чинпло се сад, као да нека невпдљива п нечујна струја одушевљава светину п као да је некн тајансгвени електрпцитет распаљује. Свпма је падала у очп разлпка између јутра и после по дне Цар краљ приђе средњем стубићу од балконс-ке ограде, узе већ спремни чекић u купну три нут иоглавици од стубића и тпме удари завршни камен нове позорпшне зграде. Ту га бан поздравп лепом беседом, ua коју је цар-краљ одговорпо с неколико речп на немачком језику, рекав у главном: „Врло ми је мпло, што видим довршено тако лепо хрвагско земаљско казалшптеи. Том прилпком цар-краљ је иодарио нз своје нривагне шатуле 10 хиљада Форината годишње нотпоре позоришту. Узвппи се захорпше на ново. Цар-краљ спђе за тпм на позорницу. где мује бан представпо интенданта, а ннтендант цар-краљу Функционаре и чланове позоришта. Цар-крал> је тад ословпо пеколнко чланова, као- Николу Мплана, Мандровића, Фијана и Грондану. На питање цар-краља: „Пма ли нозориште и својнх оригинала ? — одговорио је Никола Мнлан „Пма ваше велнчанство. Баш npe два месеца давали смо један оригинал, који је напнсан пре триста година‘4 Цар-краљ ногледа га зачуђено н отежуliii рече: „Та-ко дав-но?!“ За тим је цар-краљ запитао : „Од куда су чланови ?“ Пнтендант је одговорно: „Пма неколпко Чеха, Словенаца,муж н жена — н Талијана, а остали су већином Хрвати.* — Драмско особље има већу половпну Срба и то Срба баш махом нз краљевпне Србије. — Цар-краљ je за тим отишао из позоришта, праћен усклнпнма н одвезао се у нову зграду за средње школе. где је такође ударио завршни камен, прегледао све простоЈшје и где су му депа уз клицање дефиловала. 8а тим се одвезао у музичкп завод, где је учинио то исто н вратио се у свој стан. Око 5 сахаги чуло се већ, да је бан наредио: да се сутра на срнској цркви опет истакне српска застава н да мора тамо остати за време борављења цар-краљева. Дакле још пуна два дана. У шест н по искунисмо се у ннтендантовој писарници. Интендант нас је дочекао врло љубазно и усрдно. Ту се унознасмо један с другим. Ово су билн позваги гости и пресгавнпцн уметносги, који су дошлн: барон Нанча, генерални интендант краљеве онере н народног мађарског позоришта: гроФ Фестегић, управигељ (бив. глумац) н главни реднгељ Падаји, оба пз мађарског нар. иозоришта Антоннјс Хаџнћ, управитељ ернског народног позоришта новосадског; Шуберт управитељ чешког народног позорипгга. др. Планган, председнчк одбора н редитељ Пнеман словеначког народног позоришта: Ђура Рајковнћ реднгељ u нзасланик i.pa i.CBCKor срнског народног позорншта. Ову прилику употребио је иза-