Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГТАФИЈА. Ј. L. D. В о g' d а n о v: Spor izmegj u S r b a i H r v at a. — 1. Srpsko-Hrvatsko pitanje — zamašno pitanje; 2. Paradoksi; 3. Naši prosvjetitelji; 4. Bošnjaštvo; 5. Srpsko-Hrvatsko pitanje — psihološko pitanje; G Komparativna štndija; 7. Treće stanovište. — U Zadrn. Izdanje Stamparije S. Artale. 1895 Mala 8°, 46. Ову расираву. унрав одељак повећега рада о „Балканској Мисди“. ириказао је нисац уреднику нашега Дела као „одзив нз Далмације4* н.еговој раснрави у Делу „Срби u Хрвати‘ћ Овој најновпјој нојавн на пољу наше нублицистике биће, мислим. главни значај баш то што као „одзпв“ сведочи каких интимннх мисли и погледа нма у једном делу наше ннтелнгенције јер је за њихов основни тон (с којим не мешам пишчеву мисао о Балканству) иисац јамачно представник новећега броја својих савременика, нарочито на Приморју. Тако нам је ова расправа на нрвом месту добит за наше међусобно нознавање, а њен писац лепо каже: „Та сва је невоља баш у томе што сс (Србин и Хрват) не познају па један другога мало цени а себе нрецењује“. Свак. ко њу овамо на истоку прочита, впдеће сада, ако није пре знао, да н онамо на западу има људи с којима се не би бнло тешко срести за добро народно. Бећ је прпјатна њена објективност која чинч да се лако не видп пншс ли ово Србин нли Хрват. Довољно је замислити Србнна с нешто темперамента иокоЈнога Карића, па да се лако узме за пнсца што се ово заклонно за шиФром Ј. Л. Д. Вогданова. Не’мислим аналисатп цео снис нити данас нзнети све своје наномене о њему. Рад бнх само бпо подражитн што већи број људн да ra сами ирочитају (а за то бп ваљало ла га који од београдских књижара набави за продају). Међу тнм намеран сам доцније у Делу изнети своје погледе ua неке од главнијих мисли у овој расправи. У нрвим главама („I, Српско-Хрватско иитање — замашно нитање: 11, Парадоксн*) писац усваја н утврђује мисао о јединству овога народа, внди братску борбу н огледа да јој одреди биће и још згодно ука