Delo

ДРУШТВЕНА ХРОНПКА 119 После но дне цар-крал> је походпо још неке цркве н заводе, а тачно у осам сахатн — отпутовао је. Веле да су две чете војннка нз мађарског пука. у коме има добар број Срба, бнле спремно код сганнце гако, да ux цар-крал> ннје могао вндетп, н од којих се једна чета по његовом одласку упутнла улнцама u да с тога пнје нзвршена нн једна од оннх снлнпх претња нерасудне младежп. Ето, тако се огворило ново „земаљско хрватско, народно казалнштеи н ето то сс збило за време те тако ретке културне светковнне. Ја сам остао до идућега уторпика у Загребу, да све сам јшдим и чујем. У уторак, у јутру, отишао сам пз Загреба тужан, оставивши Србе до дна срца п душе увређене. алп не обузете гневом и осветом, него болом и сажал>ењем: а браћу Хрвате саме собом осрамоћене и од Мађара стндно поннжене. Болп нас то јако, јер су нам роЏна браКа! Алн u с уверењем, да ће се ннак наћи јога којп БарчиК, још koju паметан браг Хрват, којп ће прегнутн свом снлом братске љубавп u слоге, да нађе благи мелем, којп ће пзлечити њпхове тегике јаде п псцелитп наше љуте ране ! У Српству 21 октобра 1895 год.