Delo

ЛЕОПОЛД РАНКЕ 431 нио, als Historie, das vortretd 1 icliste \vas \vir in unserer Litteratur besitzenu.‘) Из Беча je Ранке отишао у Венецију а за тим у Флоренцију. После овог нодужег одсусгва и обплне студије, Ранке се вратп у отаџбину тек око Ускрса 1831. г. Првп нлод ових студија по страни.м архивима беше Завера противу Веиеције у годинн 1618.м По повратку у Берлпн Рапке-у је било суђено да ностане активпн полптичар, и акз то парадоксно пзгледаше. Портес, издавач «Срнске револуције”, по политичким убеђењнма конзерватнвац. гајаше мисао да покрене неде.Бнп лист, који би војевао протнву, како се њему чињаше, разузданог тона демократске штампе. Пруска је била ци.б свпх жучних напада демократско штампе, те су н владиии кругови делил i мисао Пертес ову о потреби једног таквог часопис.а. Чак и кра.ву пе беше та мисао непозната и ои је одобраваше. Рапке-у би ионуђено п он се примп уређивања листа Historisch-politische Zeitschrift, којп нзлазаше у месечним свескама. Ранке је у њему третирао дневна пптања академским тоном. Најрадпје се његово перо бавњаше на Француским приликама, рестаурацпјом. парламен таризмом и. т д Ипак није ово време уређивања часописа било нзгуб.Бено за историјоку науку. Покренут баш дневним политичким питањима он је публиковао неколико есеја трајне вредfiocTH. „Staatsverwaltung des Kardinals Consalvi” и «Die grossen Machte.” „Fragment historischer Ansichten”, изашле су у истом часопису, Уређивање часописа ништа му не сметаше да настави радове своје, које беше још у Италији отночео. У год. 1834.—36. лзађе дело, које му је прибавпло европски глас, „Die romischen Pitpste, ihrc Kirche und ihr Staat in 16. и 17. Jalirhundert*. 1836. престаде часопис, и Ранке би исте годино иостав.Бен за редовног проФесвра Исторнје на берлинском универзитету. Историја рим. папа била би неиотпуна без исторпје реФормацпје. Природно је да је одатле никла мисао о немачкој исторпји у 16. и 17. в. „Deutsche Gescliichtc in Zeitalter der Reformation” и ашла je у б свезака од 1839.—43. год., 1841. год. бп Ранке постављен за пруског државног историограФа Гоњен 'J Види писмо Ннбурово у Lebeusnachrichten von В. G. Niebuhr III, ст. 238.