Delo

432 Д Е Л 0

жељом да изнесе верну слику Француске револуције. као једног важног историјског догађаја, који се може правдати, али се њиме не може одушевњавати, доби одсуство да проштудира нариску архиву. Миње, тада државни архивар, био је воома предусретњив. Ту се и с Тјером спријатељио Материјала новог није нашао за историју револуције, али јесте за пруске односе. Свуда леио примљен, као историк светског гласа, стекао је за оио кратко време бављења многе пријатеље и познанства, ну најмилије му без сумње беше са Miss Klarissa Graves. И ако му већ 47 годпна беше, он затражи њену руку. У Лондону се вснчао и с њом сретно жпвљаше све до 1871. год. када му је смрт оте. Прве године овако стално настањеног домаћннског живо та одредиле су му и иравац рада. Он се реши да проучи берлинскп архив, и на основу овог матаријала и оног који је собом из Париза понео, нагшса <(Neun Bticher preusischer Geschichte.” Ну и ако из париских архива није могао да прикупи новог материјала за Франц. револуцију, ипак га је то навело на мисао да обради и један део новије Француске псторпје. Пошто је још једном париску архиву походио и допунио покупљени материјал, нредаде у штампу ((Franzosische Geschichte vornehmlich in 16. и 17. Jahrhunđert — које изађе 1852.—56. г. У то доба покушаваше краљ Макс баварски, да склони Ранке а да се стално настани у Минхену, - у чему не могаде усиети. Само толико пак успе, да је Рамке радо проводио слободно време у близини краљевој. Из тог интимног пријатељства; а нз захтев краљев ностала су предавања «0 епохама новијо историје”, која је 1854. г. септембра и октобра месеца држао краљу. Предавања ова су резнме историјских погледа Ранке-ових, ФилосоФија његове псториограФије. Као што је нсторија напа тражила као допуну историју реФормације, тако је и исгорија Француска и пруска тражила енглеску. После дугог рада, 1867. г. када се спремао да прослави педосетогодишњпцу докторског јубилеја, изишла је и последња свеска његовог највећег дела ((Englische Geschichte vornehmlich in 16. п 17. Jahrhundert*. Француска историја одликује се лепом дикцијом и корсговањем погрешних нсторијскпх тврђења. У „Енглеској псторији” уметничка страна дела