Delo

ПАЛАНЧАНСКЕ ИДИЛЕ 48 вам у друштву са 1боном сестрицом, која њену свирку прати веселом игром и скакањем uo соби и доксату. Не знам шга би њеној тетки, тек она поквари све наше пријатељство; она растури све моје илаиове. Некако се онако дохватпмо н од то доба нисам пм смео у кућу долазити. Мара је била преко мере лепа; и ја, ма да се поквармло иријатењство лудовао сам за њом и готово свако вече, нодоцне, прошао бих крај нрозора, избегавајући да ме ма ко види. Нисам могао отрпети да је не видим; па тако често, ноћу, надвирио бн се на прозор и педао кроз завесу како сагнуте главе шпје рубње за другога и тихо певуши .. Изгледа, да њој нпје било толико тешко због мога недолажења; алп ја сам толико већ бмо због ње забраздио, да сам се чак и тукао у сред каване на и апсу због тога лежао. Све због ње ! Седи неко друштво код «Усташа“ у кавани; ту је био и Коста Шуртовић. н иричају свашта којешта о шабачким девојкама. Па онда узе неко безобразно да чеше језик и о моју Мару. Он прича п све ми се чини да се сви кезе на мене. Догрдило ми, али мирно слушам. II чујем све нове али страшне ствари. Мића колар нотврђује туђе нричање и велн да н он зна за једпу девојку н да нма доказа како она прима посете. — Па и ова такође ! — Мара ? — Јес, Мара Баирка... она ! Коча доказује и прича, како му је сам благајннк причаода јој је купио жуту свилу за хаљину и надовезује, како ће јој и он кунити свилен кишобран и још не знам шта, јер, велн, „то иије баш тако страшна и регка зверка којој се »е можеш нриближити.и Око мене запгра пекакав мрак — нешто п светло, и мрачно, и колутасто; не знам шта ми би, тек скочих са облпжњега стола, гурнух једно двојицу од себе и испрсих се испред њега, — А шта ти знаш о Мари ? — А шта се опет то тебе тиче ? — Говори: шта знаш ? — То што рекох. Један општпнски практнкант илн писар упаде у нашу препирку.