Delo

44 Д Е Л О — Шта се опет ти па измотаваш ? Зна човек оно што зна ! Чуо си... А изволте јој и ви однети једну свилену амрелу илч лагиране комотшухе, па ћете онда и сами знати .. Пе знам да ли је практикант хтео још шгогод рећи, али ја му залепих уста песницом. Подиже се галама; и једва нас гости и келнери раздвојишз. Наравно, после те бруке и баталије имао сам носла и са полицијом, то јест осуде ме на глобу или да одлежим. И ја лепо одувам четири дана. Алн се, после тога, решим да се са свим смирим и да све напустим. Нисам више онуда пролазио — не знам колико. Покри снег зем.ву а заборав моју њубав. Дође зима јака и опака. Приметио сам неку малу иромену на себи; мислио сам: иатња кали човека Хоћу да је заборавим — и квит ! Него са.м се јако упињао Преко дана ишло је како тако: ваздан послова у радњи, па се нема кад размишњати то ово, то оно; али. кад падне вече, ја морам сврнутп код „Усташа“ или „Три ловцаи да се мало заборавим. Иађем друштво и играмо санса док ме дремеж не ухвати... И трајало то тако неко време, док случај онет све не ноквари. Баш идем једне вечери у кавану, газим снег и блато, а иреда ме испаде њена сестрица — грчи се од зиме сва у дроњцима, бије зубом о зуб а иде Доњем Шору. — Куда ти Јело ? питам ia. Ома се трже и у први мах не умеде ништа ирословити ; збуњена блене у мене и дрхће. — Куда ћеш, иитам ? — Кући. — Па зар тамо, на ту страну ? — Иосле ћу кући. — А сад, где ћеш ? Пдем.... нана ми казала да пдем, на после да дођем кући. Јако ме задивише детињо речи ; из оног невиног а уплашеног причања п збуњеног иогледа говорило је нешто што на плач звони. Је ли та жена луда, помислим ја, те по овакој цичи пушга и тера голо п нсценано девојче да лута улицама ! Загледам дуб.ве у њено зборано чело и ситне, плажне очи. — Иди ти. жи’ мп, Јело, кући озепшћеш. — Не смем сад, — после казала је нана.